Троструко убиство и самоубиство у околини Смедерева

Смедерево – Тридесет осмогодишњи Слађан Кузмановић из села Лугавчина код Смедерева, у ноћи између среде и четвртка, око два сата после поноћи, са више метака из очевог пиштоља изрешетао је своје родитеље Зорана (1948) и Бранкицу (1955) док су спавали, потом на степеништу породичне куће упуцао и млађег брата Дејана (1975), а на крају себи пуцао у главу. Једина преживела је осамдесетдвогодишња старица Милева Глишић, мајка убијене Бранкице, која је са Кузмановићима живела у истој кући, али ју је унук поштедео смрти. Мотив ове стравичне трагедије у којој је страдала читава породица још увек није познат, али се претпоставља да је реч о лошим односима међу укућанима. Истражни судија Окружног суда у Смедереву Предраг Лукић констатовао је троструко убиство и самоубиство и наложио обдукцију тела и токсиколошку анализу.

– Према траговима које смо пронашли на лицу места и другим информацијама којима располажемо, Слађан је те ноћи око 2.15 сати ушао у спаваћу собу родитеља на спрату куће и у њих испалио по четири-пет метака. Његов брат Дејан је највероватније чуо пуцње, пошао горе и тада је Слађан испалио неколико метака и у њега. Постоје трагови крви и у ходнику, разбијено је стакло на улазним вратима спаваће собе. Након тога Слађан је отишао у своју собу где је и себи пресудио једним метком у слепоочницу. Затекли смо га у седећем положају на поду поред улазних врата – изјавио је судија Лукић.

Према његовим речима, у време трагедије у кући је била и Слађанова бака Милева која је чула пуцњаву и изашла у ходник. Ту је затекла стравичан призор – двојицу унука, једног са пиштољем у руци, другог на поду у локви крви. Тада је старица, према изјави датој полицији и судији, јецајући молила старијег унука да убије њу, да брата остави живог, али је Слађан у том тренутку пред баком испалио још неколико метака у млађег брата.

Полиција је у кући пронашла дозволу за пиштољ „застава 7,62 мм” из којег је пуцано, на име Зорана Кузмановића, као и његову ловачку пушку. Супружници, Зоран и Бранка, пронађени су поред брачног кревета и претпоставља се да су пали током пуцњаве. Слађан је, незванично, прво пуцао у мајку, па је отац, нагло пробуђен у покушају да устане из кревета, погођен, и сам пао на под.

(/slika2)Прве комшије, али и најближа родбина за трагедију директно оптужују Бранкицу Кузмановић, тврдећи да је била главни узрок несређених породичних односа. За Зорана, међутим, сви имају само речи хвале. За њиховог млађег сина Дејана комшије кажу да је био повучен младић и да је ретко излазио из куће, док за Слађана говоре да је раније био запослен, понекад помагао оцу на њиви, али да је био склон алкохолу. Кратко је био и ожењен, али га је жена напустила и вратила се родитељима.

– За све су криве снаја и њена мајка. Дириговале су живот мом брату и братанцима, одвојиле га од целе фамилије и зато сам ретко контактирао са њима – прича Зоранов рођени брат Слободан Кузмановић.

Његова супруга Слобода тврди да ју је дан уочи трагедије Слађан позвао телефоном и рекао да сумња да мајка већ дуже време трује оца и да му је у млеко сипала неки отров.

– Плакао је и рекао да Бранка у селу прича да он трује оца и да мора на неколико дана да оде код друга. Молила сам га да дође код нас, али није хтео – прича Слађанова стрина.

Прва комшиница Кузмановића, Милина Стојимировић, тврди да је покојна Бранкица једино с њом разговарала, али о њој не може да каже ништа добро.

– Била је зло од жене, због ње су сви патили, а она је мислила само на себе. Док се она неколико пута дневно пресвлачила и шеткала по селу, намучени Зоран ишао је као слепац и пуно радио. Био је добар човек, страховао је да се јавља било коме, а она је са свима била у лошим односима, одбацила је све, па чак и кумове – прича кроз сузе комшиница Милина.

Несрећна старица, која је изгубила кћерку јединицу, двојицу унука и зета, беспомоћно је кобне ноћи кроз прозор дозивала комшилук у помоћ, а полиција ју је из куће ујутру извукла кроз прозор јер су улазна врата била закључана.

– Видела сам унука Дејана како крвав лежи на поду, молила сам и преклињала Слађана да га не убије, да пуца у мене, али није ме послушао. Све сам изгубила, боље да је и мене убио – скрхано јеца једини очевидац крвавог породичног пира.

Троструко убиство и самоубиство којим је нестала читава породица дубоко је потресло мештане Лугавчине, али и читав смедеревски крај. Цело село у четвртак ујутру било је на ногама након што се злокобна вест проширила од дома до дома.

Породична кућа у Србиној улици, недалеко од центра Лугавчине, остала је сабласно празна, полузавршена, са започетом фасадом. Около ње постављене скеле, а убијени отац Зоран, зидар по струци, није стигао да заврши започети посао. Унутар зидова заувек ће остати тајна о животу трагично страдале породице, појединачним тајнама, плановима, неоствареним жељама...

Оливера Милошевић