Корупција јача од правосуђа

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Немоћ правосуђа да гони корумпиране званичнике, без обзира да ли су на националној или локалној власти, један је од кључних проблема са којима Црна Гора мора да се ухвати у коштац у борби против распрострањене корупције, пише у студији „Процена корупције: Црна Гора” коју је наручила Америчка агенција за међународну помоћ и развој (УСАИД).

УСАИД ће ову анализу, која је у јулу достављена државним институцијама, користити када буде одлучивао да ли ће и на који начин финансирати овдашњу борбу против корупције.

У студији се наводи да „закони који покривају прање новца и губитак имовина су сувише компликовани или недовољни да обезбеде тужиоцима прикладне инструменте за ефикасно и законито одузимање криминалцима непоштено стечене имовине”.

„Иако је избор судија пред Судским саветом побољшање у односу на ранији модел, савет се још доживљава превише политичким, због тога што два његова члана бира парламент, а члан савета је и министар правде. Парламент се генерално сматра као тело које површно одобрава одлуке политичке партије која га контролише”, констатује се у студији.

Да власт није спремна да се озбиљније и кроз институције система ухвати у коштац са организованим криминалом потврђује и чињеница да је пре два дана вољом посланика у Одбору за политички систем, правосуђе и управу одбила опозициону иницијативу за формирање посебног радног тела за надгледање борбе против корупције и организованог криминала.

Опозиција је ову иницијативу образложила потребом да парламент допринесе борби против корупције и криминала, а власт оценила да већ постоји довољно институција које се тиме баве, те да оснивање одбора не би било од користи.

„Да смо формирали то тело, тиме бисмо одагнали све сумње да Црна Гора због интереса појединаца није спремна да се укључи у европски фронт борбе против криминала и корупције”, каже посланик Нове српске демократије Будимир Алексић.

Политички аналитичар Раде Бојовић оцењује да „власт која дуго траје неминовно производи корупцију.

„Илузорно је очекивати да ће се власт посветити обрачуну са корупцијом у сопственим редовима, осим под притиском или ако од тога има политичке користи. Тако да је најбољи лек против корупције честа смена власти и функционисање независних полицијских и правосудних органа. За сада, борба против корупције може бити само спорадична и без спектакуларних резултата”, оценио је Бојовић.

Члан Националног савета за европске интеграције и активиста НВО сектора Борис Раонић тврди да апсолутно сви извештаји о стању у Црној Гори апострофирају проблем корупције и организованог криминала.

„То је сада постало опште место. Спремност да се изборимо као друштво са овим појавама директно ће утицати на брзину приближавања ЕУ. Решење проблема мора ићи са обе стране”, указао је Раонић. „Корупција је постала начин живота и просечни грађанин у њој не види неку друштвену аномалију. Промена мора ићи одозго. Из другог правца, морају почети хапшења високопозиционираних функционера”.

Према оцени професора Ђорђија Блажића, тешко је очекивати да један режим крене у обрачун са правом корупцијом јер би морао почети од себе.
„Власт на располагању има све управне мере и када би било политичке воље, корупција и организовани криминал би били сузбијени за 24 сата. Питање је само где се та оштрица усмерава”, сматра Блажић.