Хотели омиљене мете терориста

Терористички напади на хотеле и друге „рањиве“ мете све су учесталији у свету након 11. септембра 2001. године, док је безбедност владиних и војних објеката, који су раније биле омиљени циљеви терориста, у истом периоду значајно унапређена, наводи се у овонедељном извештају америчке приватне агенције за обавештајну анализу „Стратфор”.

„Стратфор” у свом извештају анализира нападе на хотеле у свету осам година пре и после деловања припадника терористичке организације Ал Каида на циљеве у Сједињеним Америчким Државама. Уочено је да је у последњих осам година извршено укупно 62 напада на хотеле у 20 држава, док је протекле деценије нападнуто „само“ 30 таквих објеката у 15 земаља. У датом периоду, број погинулих и повређених је порастао шест пута.

Као главни кривци за већину таквих акција издвојени су припадници Ал Каиде и неких других „џихадистичких“ група. Након терористичких напада у САД, многе државе су појачале безбедност својих центара управљања, дипломатско-конзуларних представништава, аеродрома и војних објеката, због чега су терористи одлучили да потраже „лаке мете“, попут хотела.

У извештају се наводи да су хотели идеални циљеви за муслиманске екстремисте јер се налазе у прометним градским четвртима и привлаче велики број истакнутих гостију из иностранства. С друге стране, нападачи користе чињеницу да хотели нису у довољној мери обезбеђени и да у својству гостију могу неометано да изведу смртоносни напад изнутра. Управо на тај начин су изведени бомбашки напади на хотеле „Мериот“ и „Риц-Карлтон“ 17. јула ове године у Џакарти, главном граду Индонезије.

Период пре 11. септембра обележили су терористички напади на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији (1998), као и експлозија на војном броду „УСС Кол“ 2000. године, за које је оптужена Ал Каида. Скот Стјуарт, потпредседник за обавештајну тактику у „Стратфору“, истиче да избор нових мета након 11. септембра указује на промену тактике Ал Каиде.

„Видимо како се Ал Каида од централизоване организације, која се састојала од мале групе одлично обучених терориста, претвара у нешто што називамо ’покретом Ал Каида’, са огранцима на локалном нивоу у којима су активни самозвани екстремистички оперативци. Ти људи нису подједнако обучени као што су професионални припадници Ал Каиде... и зато се опредељују за деловање према лакшим циљевима”, сматра Стјуарт.

Терористи својим нападима желе да упозоре државе и посеју страх међу великим бројем људи, али је приметно да разарање хотела и других невладиних објеката ипак има слабији идеолошки и политички капацитет од напада на државне зграде, истиче се у извештају.

С друге стране, терористи могу да нанесу значајну штету државама или градовима који зарађују од туризма. Трагедија у ноћном клубу на Балију 2002. године, када је у бомбашком нападу погинуло 202 особе, или напад на хотел „Таџ Махал“ у Мумбају прошлог новембра са 71 погинулим, остали су у тешком сећању.

Неки хотели су у прошлости, чак и под претњом терористичких напада, нерадо спроводили мере безбедности, под изговором да не би ометали госте. Истраживачи „Стратфора“ предлажу да хотелијери ураде темељне процене безбедносних ризика и побољшају стандарде сигурности гостију, што је свакако јефтиније него да плаћају високу одштету породицама жртава.

Уколико се смештајни капацитети налазе у високоризичној области, онда је потребно увести сигурносни појас који раздваја хотел од прометних саобраћајница, унапредити статични систем надгледања читавог поседа и увести систем заштитног надгледања, што јесте најбољи начин за спречавање непријатељских акција, саветује „Стратфор”.