Hoteli omiljene mete terorista

Teroristički napadi na hotele i druge „ranjive“ mete sve su učestaliji u svetu nakon 11. septembra 2001. godine, dok je bezbednost vladinih i vojnih objekata, koji su ranije bile omiljeni ciljevi terorista, u istom periodu značajno unapređena, navodi se u ovonedeljnom izveštaju američke privatne agencije za obaveštajnu analizu „Stratfor”.

„Stratfor” u svom izveštaju analizira napade na hotele u svetu osam godina pre i posle delovanja pripadnika terorističke organizacije Al Kaida na ciljeve u Sjedinjenim Američkim Državama. Uočeno je da je u poslednjih osam godina izvršeno ukupno 62 napada na hotele u 20 država, dok je protekle decenije napadnuto „samo“ 30 takvih objekata u 15 zemalja. U datom periodu, broj poginulih i povređenih je porastao šest puta.

Kao glavni krivci za većinu takvih akcija izdvojeni su pripadnici Al Kaide i nekih drugih „džihadističkih“ grupa. Nakon terorističkih napada u SAD, mnoge države su pojačale bezbednost svojih centara upravljanja, diplomatsko-konzularnih predstavništava, aerodroma i vojnih objekata, zbog čega su teroristi odlučili da potraže „lake mete“, poput hotela.

U izveštaju se navodi da su hoteli idealni ciljevi za muslimanske ekstremiste jer se nalaze u prometnim gradskim četvrtima i privlače veliki broj istaknutih gostiju iz inostranstva. S druge strane, napadači koriste činjenicu da hoteli nisu u dovoljnoj meri obezbeđeni i da u svojstvu gostiju mogu neometano da izvedu smrtonosni napad iznutra. Upravo na taj način su izvedeni bombaški napadi na hotele „Meriot“ i „Ric-Karlton“ 17. jula ove godine u Džakarti, glavnom gradu Indonezije.

Period pre 11. septembra obeležili su teroristički napadi na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji (1998), kao i eksplozija na vojnom brodu „USS Kol“ 2000. godine, za koje je optužena Al Kaida. Skot Stjuart, potpredsednik za obaveštajnu taktiku u „Stratforu“, ističe da izbor novih meta nakon 11. septembra ukazuje na promenu taktike Al Kaide.

„Vidimo kako se Al Kaida od centralizovane organizacije, koja se sastojala od male grupe odlično obučenih terorista, pretvara u nešto što nazivamo ’pokretom Al Kaida’, sa ograncima na lokalnom nivou u kojima su aktivni samozvani ekstremistički operativci. Ti ljudi nisu podjednako obučeni kao što su profesionalni pripadnici Al Kaide... i zato se opredeljuju za delovanje prema lakšim ciljevima”, smatra Stjuart.

Teroristi svojim napadima žele da upozore države i poseju strah među velikim brojem ljudi, ali je primetno da razaranje hotela i drugih nevladinih objekata ipak ima slabiji ideološki i politički kapacitet od napada na državne zgrade, ističe se u izveštaju.

S druge strane, teroristi mogu da nanesu značajnu štetu državama ili gradovima koji zarađuju od turizma. Tragedija u noćnom klubu na Baliju 2002. godine, kada je u bombaškom napadu poginulo 202 osobe, ili napad na hotel „Tadž Mahal“ u Mumbaju prošlog novembra sa 71 poginulim, ostali su u teškom sećanju.

Neki hoteli su u prošlosti, čak i pod pretnjom terorističkih napada, nerado sprovodili mere bezbednosti, pod izgovorom da ne bi ometali goste. Istraživači „Stratfora“ predlažu da hotelijeri urade temeljne procene bezbednosnih rizika i poboljšaju standarde sigurnosti gostiju, što je svakako jeftinije nego da plaćaju visoku odštetu porodicama žrtava.

Ukoliko se smeštajni kapaciteti nalaze u visokorizičnoj oblasti, onda je potrebno uvesti sigurnosni pojas koji razdvaja hotel od prometnih saobraćajnica, unaprediti statični sistem nadgledanja čitavog poseda i uvesti sistem zaštitnog nadgledanja, što jeste najbolji način za sprečavanje neprijateljskih akcija, savetuje „Stratfor”.