Троструки убица пио лекове и алкохол, а у војсци секао вене

Смедерево – Лугавчина данас испраћа своје трагично страдале мештане на последњи починак. Готово да нема куће из које неко неће поћи на сахрану четворочлане породице Кузмановић, чије се огњиште угасило након што је пре три ноћи тридесетосмогодишњи Слађан на спавању убио мајку Бранкицу (54), оца Зорана (61), а потом млађег брата Дејана (33). Масакр се завршио Слађановим самоубиством – пуцњем у слепоочницу неколико минута по убиству најближих. Милева Глишић (82), Слађанова и Дејанова баба по мајци, једина је преживела крвави пир рођеног унука. На њене очи Слађан је „докрајчио“ брата са неколико метака, а времешна старица га је преклињала да „убије њу уместо Дејана“. Милева жали што је преживела, по читав дан моли Бога „да узме и њу“, а њена туга за најмилијима неизмерна је.

Дан после стравичне породичне трагедије Лугавчина и даље „бруји“ о немилом догађају. Сеоским сокацима колају разне приче. Неки жале, неки осуђују. Углавном, сви су сложни да је главни „терет“ породичне неслоге са собом у гроб понела мајка Бранкица.

„Шта учини, Слађо? Што мене остави саму, без вас и моје јединице?” – дочекују нас старичини јецаји на улазу у угашени дом Кузмановића.

Ту је и остала родбина, Зоранов брат и снаха, рођена сестра, комшије... У ишчекивању да покојнике допреме из болнице где је извршена обдукција, Слободан Кузмановић нам открива нове детаље у вези са братанцем који је извршио масакр у породици.

– Из Слађанове собе смо изнели пет кеса са празним кутијама од лекова, као и шест-седам литара чистог алкохола. Не могу да кажем сада да је био наркоман, али нисам знао да користи лекове. Знам само да је из војске пуштен раније јер је покушао да се убије – прича убичин стриц Слободан.

Кроз разговор сазнајемо да је Слађан током војног рока у Краљеву 1990/1991. добио привремени отпуст јер је себи исекао вене и да војску никада није одслужио до краја.

У кесама изнетим из његове собе у којој је себи пуцао у главу, поред разних лекова доминирају антидепресиви.

– Жалио ми се у последње време да му је тешко, да га стежу груди и да се гуши, да не може да спава – прича бака Милева. – Не знам шта му је било, али нека сила га је натерала да ово уради – каже старица.

О њеној покојној ћерки ни јуче нисмо чули речи хвале, док страдалог Зорана сви сажаљевају. Његов брат Слободан не може да прежали што их је „снаја раздвојила“ и прекинула њихов братски однос. Да ни покојном Зорану није лако падала чињеница да су браћа као странци, говори цедуљица нађена у његовом новчанику на којој је исписан Слободанов број мобилног телефона.

– Вероватно је хтео да га позове, да му се нешто пожали. Због ње нисам ушла у ову кућу три године. Бранкица му је забранила да са нама контактира, а Слађан ми је причао да га је водила код неких врачара. Једном је чак наговорила синове да истуку оца. Била је зло од жене, чујем да га је и тровала – прича Бисерка Глишић, рођена сестра покојног Зорана.

Резултати обдукције и токсиколошке анализе расветлиће узрок незапамћеног покоља у Поморављу. Сахрана је данас у 14 сати на сеоском гробљу.

О. Милошевић