Црква „бира” председника Хрватске

Од нашег сталног дописника
Загреб, септембра – Вероватно нема државе у којој тако доминира једна црква, а да је њен врх у сукобу с председником земље, као што је то ових дана у Хрватској. Ретко прође дан а да медији не пренесу или неку нову „досетку” из редова домаће Римокатоличке цркве на рачун актуелног председника Месића, или његов ништа мање „варничав” одговор.

Посебно се то распирило од протеклог лета када је Месић реагујући на писање главног уредника „Гласа концила”, који га описује као „велеиздајника”, а за будућег новог председника с јасном алузијом пише да би морао бити „здрава и уравнотежена особа”, прозвао Цркву да је привилегована у хрватском друштву, да од државе добија велика средства која троши на изградњу својих објеката, да јој враћена и имовина „која јој законски не припада”, те да би из државних просторија и институција требало уклонити њена верска обележја и симболе, јер су све верске заједнице у РХ равноправне, а Хрватска је лаичка држава.

Било је то, наравно, довољно да се црквени врх с новим еланом обруши на актуелног председника, па је хварски бискуп Штамбук недавно у Удбини објавио да би нови председник РХ требало да буде католик, али не само формални, већ који ће то сведочити и свакодневним животом. Месић је на то одмах одговорио оптужбом о антидржавној делатности неких бискупа, јер оваквим ставовима очито не поштују хрватски Устав по којем су сви грађани равноправни без обзира на верска, национална и слична опредељења, а ова врућа полемика затим се пренела на она свима најосетљивија питања – финансијска.

У изјави „Јутарњем листу” председник Стјепан Месић је пре неколико дана изјавио: „Црква има одговоре на сва питања, меша се у све, па онда нека уведу црквени порез који би плаћали верници католици, како их држава више не би финансирала. Тај порез не би плаћали протестанти, Јевреји, православци те агностици и атеисти.”

Тиме је Месић очито дирнуо у најосетљивије питање односа цркве и државе, јер познато је да домаћа Римокатоличка црква из државног буџета прима велика средства, а за то држави не полаже никакве рачуне. Формула за месечни приход ове цркве из државног буџета гласи: две просечне бруто плате помножене с бројем жупа, што за ову годину износи 283 милиона куна (38,5 милиона евра), умањено за 50 милиона куна којих се Црква одрекла због економске кризе. Ту су још и велики приходи од враћене имовине у денационализацији. Према споразуму с Ватиканом црквени приходи су ослобођени било каквог пореза и не морају се о њима водити књиге нити радити завршни рачуни и слично. Другим речима, финансије Цркве потпуно су њена приватна ствар и изван икакве контроле државе, по чему се разликује од свих осталих корисника државног буџета.

Према мишљењу професора Правног факултета у Сплиту Мирка Кларића, у томе се крије и највећи проблем, јер се ради о буџетским средствима, односно новцу грађана за чије трошење нико не одговара. „Мислим да би било добро када би јавност кроз извештај о раду црквених институција била упозната с трошењем оног дела средстава која се одвајају из државног буџета, јер је једно од основних начела у функционисању државе и јавног сектора начело отворености и јавности приликом трошење буџетског новца.”

Ово је, међутим, само један од видљивих облика политичког сукоба председника РХ и Каптола, који има знатно дубље мотиве и узроке. Чињеница да се међусобне варнице појачавају и распаљују како се приближавају избори за новог председника државе јасно указују о чему се ради, а таквом закључку склона је и већина политичких аналитичара у Хрватској. Хрватски црквени врх – једноставно речено – настоји да утиче на избор новог председника РХ и да спречи долазак још једне личности – левичара како га они процењују са своје конзервативне позиције – која ће бити изван њене контроле и правити јој проблеме да се даље шири у све поре друштвеног живота земље. Месић се очито томе супротставља и – како званично тумаче из његовог кабинета – он „с Црквом није у сукобу, већ иступа принципијелно штитећи секуларну државу те жели Цркву да смести у уставне оквире”.

Колики је политички утицај домаће Римокатоличке цркве на збивања у Хрватској довољно илуструје један већ заборављени детаљ из претходних парламентарних избора: наследници Рачана на челу СДП-а објавили су да ће када дођу на власт макнути из школа веронауку и „за длаку” су изгубили изборе у којима су их већ многи видели као победнике.

Радоје Арсенић