И догодине у Светској групи

Наша мушка тениска репрезентација се још једном изборила за останак у Светској групи Дејвисовог купа. Имаће место међу 16 најбољих селекција на свету и догодине. У доигравању с Узбекистаном у Београдској арени остварена је и трећа победа па данашњи мечеви неће имати такмичарски значај. Недостижно вођство нашем тиму донели су Ненад Зимоњић и Јанко Типсаревић који су у игри парова били убедљиви против најбољег тенисера гостију Дениса Истомина и Фаруха Дустова са 6:2, 6:3, 6:2.

Београдска публика је јуче осветлала образ. Било је три пута више гледалаца него првог дана када их се упркос бесплатним картама скупило 2.500-3.000. Двојица наших играча и селектор Обрадовић то умеју да цене. Обраћајући се преко микрофона по завршетку меча прво су захвалили на подршци, а потом су изразили жељу да се нашем тиму осмехне и срећа на предстојећем жребу и да у марту идуће године буде домаћин у крцатој дворани.

У дублу није било неизвесности. Наш пар је све време деловао као потпуни фаворит, суверено и надмоћно. Зна се, наравно, да је Зимоњић ту као старији брат који усмерава, охрабрује и надахњује млађег било да игра с Новаком Ђоковићем, Виктором Троицким или као јуче први пут у репрезентацији с Типсаревићем. Сва три сета су имала преломне гемове које су наши освајали на противнички сервис. У првом када су повели с 3:1, у другом с 4:2, а у трећем већ с 1:0. Истомину и Дустову је то потом остало неухватљиво. Само је једном била стани-пани ситуација. Ни тада узбекистански дубл није имао илузију о подвигу, иако је у другом сету одмах могао да се реваншира брејком пошто је повео с 40:0 на Типсаревићев сервис. Ствари су легле на своје место баш из његових удараца.

Наши су небројено пута побрали аплаузе. Посебно је то чинио Зимоњић елегантним волејима после којих лоптица покорно пређе тик изнад мреже и буде немоћно испраћена погледом супарника. Изгледа – ништа лакше, а у ствари је право тениско мајсторство.

И Типсаревић је одао признање свом саиграчу, једном од најбољих играча дубла на свету, који је на мрежи најчешће био непрелазни бедем.

– Са Зимоњићем у пару све је много лакше. Он очас „покупи” све лоптице и смести их у неодбрањиви део поља. И – чича-Мича и готова прича – дочарао је Типсаревић у свом стилу како је бити Зимоњићев саиграч.

Наши су и лане у ово време морали да се боре да остану у најбољем друштву. Победили су у Братислави Словачку с 4:1. Претпрошле године тај септембарски меч је био битка за повратак у Светску групу после деценију и по. У Београдској арени је велесила Аустралија с 4:1 послата у зонски степен Дејвисовог купа први пут у историји.

Жреб је и у овом и прошлом циклусу био неумољив према Србији. У првом колу се играло најпре у Русији, а потом у Шпанији. Порази су је враћали на почетак. Ново поколење у нашој репрезентацији још није доказало класу у угледном екипном такмичењу Међународне тениске федерације, а с обзиром на састав тима заиста можемо да се упустимо и у борбу за ту чувену „салатару”. Да то не би остао санак пусти и у време српске тениске револуције, неопходно је да се најјачи побеђују и у гостима. Наш тим има штоф за то.

Г. Анђелић