I dogodine u Svetskoj grupi

Naša muška teniska reprezentacija se još jednom izborila za ostanak u Svetskoj grupi Dejvisovog kupa. Imaće mesto među 16 najboljih selekcija na svetu i dogodine. U doigravanju s Uzbekistanom u Beogradskoj areni ostvarena je i treća pobeda pa današnji mečevi neće imati takmičarski značaj. Nedostižno vođstvo našem timu doneli su Nenad Zimonjić i Janko Tipsarević koji su u igri parova bili ubedljivi protiv najboljeg tenisera gostiju Denisa Istomina i Faruha Dustova sa 6:2, 6:3, 6:2.

Beogradska publika je juče osvetlala obraz. Bilo je tri puta više gledalaca nego prvog dana kada ih se uprkos besplatnim kartama skupilo 2.500-3.000. Dvojica naših igrača i selektor Obradović to umeju da cene. Obraćajući se preko mikrofona po završetku meča prvo su zahvalili na podršci, a potom su izrazili želju da se našem timu osmehne i sreća na predstojećem žrebu i da u martu iduće godine bude domaćin u krcatoj dvorani.

U dublu nije bilo neizvesnosti. Naš par je sve vreme delovao kao potpuni favorit, suvereno i nadmoćno. Zna se, naravno, da je Zimonjić tu kao stariji brat koji usmerava, ohrabruje i nadahnjuje mlađeg bilo da igra s Novakom Đokovićem, Viktorom Troickim ili kao juče prvi put u reprezentaciji s Tipsarevićem. Sva tri seta su imala prelomne gemove koje su naši osvajali na protivnički servis. U prvom kada su poveli s 3:1, u drugom s 4:2, a u trećem već s 1:0. Istominu i Dustovu je to potom ostalo neuhvatljivo. Samo je jednom bila stani-pani situacija. Ni tada uzbekistanski dubl nije imao iluziju o podvigu, iako je u drugom setu odmah mogao da se revanšira brejkom pošto je poveo s 40:0 na Tipsarevićev servis. Stvari su legle na svoje mesto baš iz njegovih udaraca.

Naši su nebrojeno puta pobrali aplauze. Posebno je to činio Zimonjić elegantnim volejima posle kojih loptica pokorno pređe tik iznad mreže i bude nemoćno ispraćena pogledom suparnika. Izgleda – ništa lakše, a u stvari je pravo tenisko majstorstvo.

I Tipsarević je odao priznanje svom saigraču, jednom od najboljih igrača dubla na svetu, koji je na mreži najčešće bio neprelazni bedem.

– Sa Zimonjićem u paru sve je mnogo lakše. On očas „pokupi” sve loptice i smesti ih u neodbranjivi deo polja. I – čiča-Miča i gotova priča – dočarao je Tipsarević u svom stilu kako je biti Zimonjićev saigrač.

Naši su i lane u ovo vreme morali da se bore da ostanu u najboljem društvu. Pobedili su u Bratislavi Slovačku s 4:1. Pretprošle godine taj septembarski meč je bio bitka za povratak u Svetsku grupu posle deceniju i po. U Beogradskoj areni je velesila Australija s 4:1 poslata u zonski stepen Dejvisovog kupa prvi put u istoriji.

Žreb je i u ovom i prošlom ciklusu bio neumoljiv prema Srbiji. U prvom kolu se igralo najpre u Rusiji, a potom u Španiji. Porazi su je vraćali na početak. Novo pokolenje u našoj reprezentaciji još nije dokazalo klasu u uglednom ekipnom takmičenju Međunarodne teniske federacije, a s obzirom na sastav tima zaista možemo da se upustimo i u borbu za tu čuvenu „salataru”. Da to ne bi ostao sanak pusti i u vreme srpske teniske revolucije, neophodno je da se najjači pobeđuju i u gostima. Naš tim ima štof za to.

G. Anđelić