МАРКО КЉАЈЕВИЋ

У Србији није успостављено независно судство. Кад је у јавном дискурсу министарство правде проглашено министарством силе, то је била политичка порука да нова влада напушта начело владавине права. Ни предлог новог устава не предвиђа осамостаљење судског од ресора извршне власти.

Политичко управљање државом заснива се на ригидном партијско-феудалном принципу.

У Србији нису обезбеђени услови да се обаве послови од прворазредног националног значаја: откривање извршилаца и налогодаваца најтежих кривичних дела ратних злочина, убистава и трговине наркотицима. О свему томе воде се преговори, разговори, истражна и судска процедура упоредо се развлаче и релативизују у медијима у власништву и под контролом политике и мафије. На крају се постижу договори и компромиси који немају везе са законитом процедуром.

Ниједан важан преткривични поступак није иницирала професионална полицијска истрага строгом применом закона. То чине политичари, мафија и мафијашки медији по старом моделу прогона политичких противника. Тиме се изнутра руше све институције државе.

У Србији је на сцени полицијска револуција коју контролишу политика и мафија, а спроводе је стари асистенти ауторитарног злочиначког режима и мафије коју је тај режим произвео и одржавао.

Грађани се произвољно и јавно, тј. противправно лишавају слободе.

Пропаганда коју јавно воде политика и мафија настоји да замени доказе у кривичном поступку. Грађани су изложени јавном линчу који прате медијска хистерија и скандали који остају без судског епилога.

Под партијским кишобраном тајне Србије криминал поново постаје уобичајена свакодневица. Не зна се ко је у мафијашким структурама моћнији и богатији. Грађани се при том доводе у стање апатије и заблуде уколико пристају да закључе да је овакав друштвени миље у стању да усвоји стандарде и вредности грађанског друштва и развијеног света. Пут у Европу постоји, знају се услови и процедуре, али су грађани на том путу напуштени, слепи путници. 

Најактуелнији проблеми су виртуелне природе попут референдумске еуфорије. Да ли вас то на нешто подсећа, да ли смо све то доживели и једва преживели?

Србија ће и даље робовати под ауторитарном, партијском државом и мафијом, све док не донесе већинску и искрену политичку одлуку која ће подразумевати независност суда. Али нам, шта год се десило, слободу не могу одузети. То је не само суштина суда него сваке слободне грађанке и сваког слободног грађанина. Време ће пресудити. Оно је највећи и неумољиви судија.