"Бор" није исцеђен лимун

Бор – Дугогодишњи директор за план и економију пословања у Борском комбинату бакра Иван Костов, наш познати финансијски стручњак, сада у пензији, оценио је, пре готово годину дана у изјави "Политици" да је стратегија приватизације Борског комбината бакра незаконито срочена и незаконито усвојена, и да штету од такве продаје морају имати сви – од радника до државе. Како је и предвидео, први тендер је пропао (румунски "Купром" није изабран за власника), а расписан је и нови, којим је утврђено да је аустријски "Атек" понудио више пара за имовину борске компаније него руски "Базни елемент".

Костов и даље категорично тврди да је актуелна стратегија приватизације, по којој се изводи и други тендер, незаконита и штетна. Али, "како његово раније обраћање јавности посредством "Политике" никога није узбудило, нити било шта променило", Костов је сачинио отворено писмо и упутио га Скупштини Србије. У њему указује да процена имовине борске компаније није извршена на законит начин, да није утврђена ни тачна вредност његовог дуга. Он нарочито истиче да су Париски и Лондонски клуб поверилаца Бору отписали задужења у девизним кредитима, али да држава тај отпис "не признаје". Отуда, наводно, нема капитала за акције или надокнаду које би радници и пензионери Бора морали да добију.

– Држава наплаћује чак и оно што вам је поверилац отписао, што није ненормално – наводи у отвореном писму републичком парламенту Иван Костов. – Она се сада проглашава повериоцем дугова које су отписали Лондонски и Париски клуб, тврдећи да су гаранције за отписане кредите дале ликвидиране домаће банке. А те банке је управо држава ликвидирала.

Држава тако жели корист за себе и пренебрегава чињеницу да самовољним уништавањем капитала борске компаније лишава раднике и пензионере "Бора" њиховог права на правичну надокнаду, указује Костов.

– Ако Влада Србије и њена Агенција за приватизацију сматрају да ће штету коју су нанели радницима и пензионерима Бора надокнадити доделом бесплатних акција од хиљаду евра, као и свим пунолетним грађанима Србије, у великој су заблуди – каже Костов. – Зашто би радници Бора просјачили, кад већ имају своју имовину? Стварали су је читав век, и себи и другима у Србији.

Костов детаљно наводи шта су све радници Бора својим капиталом саградили у Србији и целој бившој СФРЈ, издвојивши за то више стотина милиона долара.

Суштина је, вели Костов, што су наводни експерти конзорцијума приватизационих саветника – које је предводио CAIB из Аустрије, а у коме су били и Dilloitte, Harrisons и IMC – процену имовине извршили потпуно незаконито и нетачно, супротно одредбама Закона о приватизацији. У прилог таквој тврдњи он наводи преамбулу Стратегије у којој пише:

"Конзорцијум приватизационих саветника припремио је овај документ у својству приватизационог саветника Агенције за приватизацију. Документ се заснива на информацијама које су добијене од предузећа у саставу РТБ Бор... и од потенцијалних инвеститора. Приватизациони саветник је предузео све мере, уобичајене у оваквим пословима, да обезбеди тачност поменутих информација, али није спроводио независну процену њихове поузданости. Сходно томе, приватизациони саветник не гарантује потпуност и тачност информација, нити сноси одговорност за евентуалне штете које би могли имати корисници овог документа".

– Због тога није успео први тендер, а сада је неизвесна судбина и другог, пошто се стварно не зна шта се нуди на продају. Како се може очекивати ваљан приватизациони поступак ако званични експерти, чију је делатност финансирала Светска банка, кажу да нису сигурни у тачност података и да не сносе одговорност. Они признају да недостаје независна процена вредности имовине. А то значи процена на основу тачно утврђене тржишне вредности, на чему инсистира Закон о приватизацији. Нису довољни и нису поуздани само извештаји појединих предузећа о књиговодственој вредности њихове имовине – каже Костов.

Отворено писмо Скупштини Србије Ивана Костова има десет страница и свака је крцата подацима за које он тврди да су поуздани.