Код Обаме ипак има драме

„Говори тихо и носи штап са собом”, рекао је пре више од једног века бивши амерички председник Теодор Рузвелт, док савременици актуелног шефа Беле куће почињу ову чувену реченицу да користе за осликавање спољнополитичких потеза Барака Обаме. Критичари истичу да се на примеру Авганистана доказује да Обама није променио ратоборну политику Џорџа Буша, док с друге стране нешто њему наклоњенији аналитичари подсећају да се ипак евидентно променила дипломатска реторика Вашингтона.

Одустајање од противракетног штита у Пољској и Чешкој, рат трговинским баријерама са Кином, млак одговор на претње Северне Кореје наводе лаике да помисле да су на делу велике промене, док експерти наводе да ће Обама направити промене код куће, али не и у иностранству.

Професор др Драган Симић, из Центра за америчке студије Факултета политичких наука, каже да је заиста дошло до одређених промена у спољној политици САД, али да се не може очекивати да Обама испуни сва предизборна обећања у кратком року, а можда чак и уопште.

„Спољна политика великих сила се води у континуитету, тако да се значајне промене могу видети тек за две, три године. За разлику од наше, спољна политика САД је профилисана и изгледа као велики прекоокеански брод који полако мења свој курс”, каже Симић и додаје да је евидентно да се променила реторика према блиским савезницима, али и земљама такмацима за водећу улогу на свету, као што су Русија, Кина, неке арапске земље и Бразил.

Он додаје да је та промена благотворна, јер ју је свет прижељкивао после година Бушовог једностраног приступа у решавању проблема.

„Одустајање од противракетног штита се десило раније него што је очекивано и то представља конкретан потез ка идеји мултиполарног света у којем неће само једна сила одлучивати. Наравно, по неким параметрима моћи, Русија и Кина и даље нису стигле САД, тако да можемо да кажемо да сада постоји комбинација између униполарног и мултиполарног света”, каже он.

Симић додаје да постоји спољнополитичко ангажовање САД које је тешко мењати, без обзира ко је у Белој кући. Пример за то је ангажман у Ираку где је, упркос Обаминим обећањима, веома тешко одмах повући војне снаге а за собом оставити стабилну земљу. Ту је и отворено питање Авганистана, где је безбедносна ситуација враћена на почетак сукоба, док је могућа и нестабилност у Пакистану.

„Авганистан је доказ да некад жеље не могу да промене тврд политички терен и реалност. Осим тога, Авганистан доводи у сумњу и то у каквој је обавези Обама према војном комплексу, који га је подржао на изборима. Тек предстоји да видимо каква задужења он има према њима”, каже Симић и додаје да је наш регион изгубио на важности јер се „сав кисеоник у Стејт департменту троши на Авганистан и Иран”.

Критичари нове политике све су гласнији тако да је свој песимизам недавно изнео и Збигњев Бжежински, бивши саветник за националну безбедност председника Џимија Картера, који је иначе подржао Обамин на изборима. Он истиче да му је спорна стратегија слања трупа у Авганистан, питајући се да ли то Обамина администрација предвиђа неку врсту војне победе тамо где је то немогуће. Бжежински каже да упркос Обаминој реторици о успостављању бољих веза са муслиманским светом, САД ризикују да „склизну у дубљи конфликт са различитим сегментима света ислама”.

Драган Симић сматра да је ова оцена веома реална, те да у односима са Ираном ствари „просто клизе ка сукобу”.

„Ма ко да је у Белој кући неки проблеми не могу да се реше без спремности обе стране. Преговори увек имају своју границу и то кад се дође до непомирљивих интереса две стране. Сукоб са муслиманским светом није направио Џорџ Буш, већ је то много дубљи конфликт јер ту САД имају велике интересе у сарадњи са Израелом и експлоатацији нафте”, каже Симић.

Према истраживачима лондонског Међународног института за стратегијске студије, Иран ће вероватно бити прави тест за изборни слоган „Код Обаме нема драме”, с којим је сенатор из Илиноиса освојио фотељу шефа Беле куће. Упркос великим надама целог света, према Симићевим речима, он је веома резервисан по питању могућности Обаме да заиста направи велике спољнополитичке промене. Овај закључак навео је аналитичаре да кажу да би можда требало изборни слоган „Да, ми можемо” с којим је Обама победио, по питању спољне политике САД променити у „Не, ми не можемо”.