Вожња Титовим „кадилаком”

Јосип Броз је данас само део историје Бриона. Острво Ванга, с кога је друг Тито 30 година суверено командовао Југословенском народном армијом, кројио политику СФРЈ и одредио даљу судбину свих њених народа и народности, сада користе хрватски председник Стипе Месић и хрватска војска.

Велики Бриони доступни су туристима већ 25 година. На излет се креће из туристичког места Фажана, у близини Пуле.

Мали бродови воде у обилазак архипелага са 14 острва. Нека од њих данас се изнајмљују и за пет хиљада евра дневно. Док гледамо светионике старе сто година на пустим острвима, сцену Шербеџијиног позоришта на Малим Бријунима и осматрачнице на Ванги, слушамо приче о бербама мандарина, виноградима и винским подрумима. Славни гости Титове резиденције на Ванги били су цар Хаиле Селасије, египатски председник Насер, глумци Ричард Бартон, Елизабет Тејлор, Софија Лорен и њен супруг Карло Понти.

Тиркизноплаво море при обалама постаје зелено и бело. Вода је бистра и чиста, али и знатно хладнија него на обалама Истре. Острво Свети Јеролим једино је на коме се туристи могу окупати, али и играти одбојку, шетати се и дружити с тек рођеним магаретом и његовим родитељима.

Враћамо се у Фажану, с њеним свеже окреченим жутим и плавим фасадама поред пристаништа, и резервишемо карте за излет на Велике Брионе.

Када брод „Перојка” спусти сидро поред хотела „Нептун”, стотине посетилаца траже свог водича. Видимо високо уздигнуте табле, налик саобраћајним знацима, на којима пише „Deutsch”, „English”, „Italian” и „Hrvatski”. Бирамо хрватски, наравно. Тај језик, ипак, најбоље разумемо, као (полу)матерњи, кад већ нема водича на српском.

Ускоро сазнајемо да су Бриони постојали и пре Тита. Купио их је Аустријанац Паул Купелвизер крајем 19. века, када је на острву владала маларија. Чак једну трећину површине Великих и Малих Бриона покривале су баре. На острво тада стиже доктор Роберт Кох, открива бацил, наређује да се све баре затрпају, лечи становништво и добија Нобелову награду за медицину. Поклонио је Брионима свој микроскоп, који је изложен у музеју. На некадашњем монденском шеталишту, недалеко од цркве светог Николе, подигнут је и споменик славном доктору.

Некада је овде, у два приватна Брозова зоолошка врта, било много дивљих звери, али данашњи прописи налажу да оне морају бити у кавезима, тако да данас зебре, нојеви, ламе, козе, овце и говечад имају огроман простор, ограђен и лепо уређен. Ту је и стари рибњак, где се у доба власти Аустријанца Купелвизера узгајала бела риба за потребе пет хотела које је саградио. Данас госте примају хотели „Нептун”, „Истра” и „Рубин”, за 90 евра по ноћењу с доручком у јулу и августу и за 60 евра у мају и јуну.

У Сафари парку заустављамо се поред пара слонова које је Титу пре 40 година поклонила Индира Ганди. Преко пута њих је празан базен, с погледом на пучину, из којег су пре 30 година две фоке побегле у море. Лама је недавно остала без мајке и придружила се зебрама, а један пар белих коза проглашен је прошле године мистером и мисицом коза Истре. Најлепша истарска коза постала је овог лета и мама.

Јелени се слободно крећу по читавом острву и заслужни су што крошње храста црнике овде изгледају као печурке. Брсте их до висине два метра и тако одржавају „строго подшишаним”. Занимљиво је да овде нема комараца јер у једној јединој бари живи риба гамбузија која се храни искључиво ларвама ових инсеката.

У савршеној тишини, близу чувеног дрвореда, прослављеног на фотографијама, живи маслина стара хиљаду и по година, која и дан-данас рађа плодове иако ју је пре 30 година ударио гром и расцепио јој стабло.

Папагај Коки, кога је маршал поклонио унуци Саши за девети рођендан, посебна је атракција, али није био расположен за разговор када смо дошли, мада смо упозорени да уме и да опсује.

Будући посетиоци Бриона треба да знају да им се може догодити да не виде Титов „кадилак”ако се одлуче на поподневни излет. Ипак, имамо информацију да једночасовна вожња Титовим „кадилaком” на Брионима кошта четири хиљаде куна, а један евро вреди 7,25 хрватских куна.

Први пут је Тито допловио на Брионе 1947. године. Око пет стотина становника је после тога расељено јер су Бриони две године касније постали Брозов дом. Пуне три деценије, од 1949. до 1979. године, Тито је боравио на Брионима шест месеци у години.

Александра Петровић