У Новом Београду квадрат – 5.000 евра

Цене станова у Београду ове године ће, према неким предвиђањима, расти у просеку за пет до десет одсто, а на ексклузивним локацијама – Врачару и Новом Београду поскупеће и за 20 процената, што је ипак нешто мање него лане. Протекле године забележен је рекордан скок од 30 до 40 одсто, па је тако квадрат у Улици Димитрија Туцовића на Звездари, који је у јануару 2007. године коштао 1.100 евра сада достигао 1.600, па и 1.700 евра. Дивљање цена углавном се приписује нескладу између понуде и тражње, с обзиром на то да у овом моменту у главном граду недостаје 100.000 станова, а годишње се гради тек око три хиљаде.

Томе су кумовали стамбени кредити, који су отворили могућност великом броју грађана да дођу до крова над главом. Станова једноставно нема довољно, а они добри, кажу агенти, врло брзо пронађу свог купца. Изостанак великих инвеститора који су седамдесетих и осамдесетих година градили блоковска насеља са по неколико десетина хиљада станова и те како се осећа на тржишту некретнина.

Једино градилиште које асоцира на та времена јесте Универзитетско насеље у новобеоградском Блоку 67. Иако је раније најављивано да ће управо тих 2.000 станова оборити цене некретнина, агенти предвиђају да ће они толико брзо планути (како се незванично може сазнати, цена у претпродаји могла би да се креће од 1.100 до 1.300 евра по квадрату) да неће успети да заталасају тржиште некретнина.

– Цене ће се стабилизовати у наредних годину-две, доласком "јаких" инвеститора из иностранства. Једна руска компанија, која тренутно испитује наше тржиште, намерава да зида у Београду милион квадрата. Она није једина. До тада ће цене углавном несразмерно расти у зависности од места на којем се некретнина налази. Наравно, вредност некретнина осим локације, одређиваће и спратност, грејање, опремљеност и величина стана. Они мањи по правилу су увек скупљи – каже Недељко Малиновић, директор агенције "Легат", који је убеђен да ће за пет година пола Србије живети у Београду, а друга половина у осталим градовима.

Цене станова, према оцени Александре Кон, сувласнице агенције "Алка", у сталном су порасту, а једини застој и пад цена је забележен у време НАТО бомбардовања. Кредити су према њеном мишљењу допринели наглом скоку вредности некретнина. Највеће изненађење за њу је ипак некадашња спаваоница – Нови Београд. Као пример наводи Блок 70а у којем је само пре годину дана квадрат коштао 800 евра, а сада се продаје за 1.300 евра.

– Отварање пословних представништава и тржних центара у овом делу града аутоматски се одразило и на већу потражњу за стамбеним простором. Логично је да људи желе да живе близу радног места. Продавци су то осетили па своје некретнине у зградама старим четрдесет година прецењују. Оправдање су им обично близина мегамаркета, будућег атлетског стадиона и аква-парка који никада није завршен. Мада, приметно је и то да је градска власт пуно улагала у инфраструктуру Новог Београда и на неки начин га промовисала. Те инвестиције су несразмерне у односу на Миљаковац, Видиковац или Карабурму – истиче Александра Кон.

У прилог овој тврдњи иде и процена страних агенција које најављују да ће у наредних три до четири године цена квадрата у центру Новог Београда достићи 4.500 до 5.000 евра. Може се наслутити да је реч о "ситију", који ће бити подигнут у блоковима 25 и 26 између палате Сив и Арене.

Тренутно квадрат стамбеног простора код Арене стаје између 2.000 и 3.000 евра, колико износи и на Врачару, који је већ дуги низ година на цени.

Зато се квадрат у скрајнутим насељима Овчи, Борчи или Котежу, која углавном немају канализацију, креће од 800 до 1.000 евра. Велика препрека за инвеститоре је недостатак мостова.

Станови су у Београду и даље јефтинији него у окружењу, истиче Бојан Исовски, директор "Магната". Али, код нас скокове цена на тржишту некретнина не прати раст стандарда.

– Наши кредитно способни грађани углавном се задужују у висини од 60.000 евра. Поставља се питање колико њих ће заиста моћи да се скући, ако цене квадрата наставе да расту, а плате остану какве јесу – каже Исовски.

Неки чак прогнозирају да ћемо врло брзо доћи у ситуацију да банке активирају хипотеке на станове, купљене помоћу кредита, а онда ће зајмодавци по ниским ценама продавати некретнине.

--------------------------------------------------------------------------

Зарада на становима и до 80 одсто

Многи верују да управо инвеститори "пумпају" цене некретнина. Агенти то не помињу. Према подацима до којих је дошла "Политика", зараде инвеститора само на једном квадрату крећу се од 30 до безмало 80 одсто цене. То значи да ако квадрат у новоградњи, примера ради, кошта 1.500 евра, зарада се у зависности од локације и квалитета градње креће од 450 до 1.200 евра. Инвеститори у свету у просеку профитирају од 10 до 12 процената.

--------------------------------------------------------------------------

И мостови утичу на цену стана

Изградња ћуприје код Аде Хује и моста који ће повезати Земун и Борчу, сигурно ће привући градитеље и увећати вредност некретнина на левој обали Дунава. Колико саобраћајна инфраструктура утиче на вредност некретнина, говори податак да квадрат на Бановом брду кошта 1.400 евра. Када се на Сајму не би стварала загушења у шпицу и када би постојао мост преко Аде Циганлије, познаваоци прилика кажу да би некретнине у граду у малом, како називају ово чукаричко насеље, биле далеко скупље.