Предизборно „тровање” Виктора Јушченка

Украјински председник Виктор Јушченко никада није трован диоксином, пренели су јуче медији у бившој совјетској републици. Цела прича о покушају политичких противника да, у јесен 2004, уз помоћ отрова ликвидирају будућег лидера „наранџасте револуције” била је обична предизборна подвала. То тврди Лариса Чередниченко, начелник одсека за надзор истраге кривичних дела у Државном тужилаштву Украјине. Поменута у свом извештају надлежнима наводи и да су Јушченково „тровање” смислили неки од највиших руководилаца садашње председничке администрације, а можда и председникова супруга лично.

Чередниченкова је извештај базирала на сведочењу Давида Жваније, пореклом Грузијца, политичара и бизнисмена и, својевременог, финансијера Јушченкове партије Наша Украјина. У сведочењу пред специјалном комисијом Врховне раде (парламента) Украјине Жванија је изјавио да су из медицинске документације украдени узорци Јушченкове крви како би се онемогућила упоредна анализа која би показала да у крви није било примеса диоксина.

„У септембру-октобру 2004. од оболелог (Јушченка) су уз асистенцију аустријских лекара узети узорци крви. Али они нису испитивани ни у Украјини ни у било којој другој европској држави. Узорци су тајно достављени у САД где су их обогатили диоксином а потом, у сарадњи са америчким тајним службама, вратили у Аустрију. То су они исти узорци које су руководиоци аустријске клинике „Рудолфинерхаус” послали потом на испитивање да би се доказало присуство диоксина”, изјавио је Жванија.

Даље провере транскрипта телефонских разговора, који су могли бити доведени у везу са целим случајем, истражним органима су указале и на извесну женску особу која себе назива – Марта. Новинари су врло брзо то име повезали са Јушченковом супругом Катарином која је својевремено била запослена у америчком Стејт департменту.

Катарина Јушченко је, међутим, оштро одбацила сваку могућност да је „тровање” њеног мужа намештаљка. Она тврди да се у то време за помоћ обраћала свакоме кога је познавала у Европи и САД. „То сам морала да радим у тајности, да скривам податке, бојала сам се свега и свачега. Тај период памтим као најружнији сан”, објашњава.

Чињеница је да до данас није утврђен тачан узрок Јушченкове болести која се највише манифестовала великим променама на његовом лицу. Званична верзија гласила је да је отрован током вечере у једном суши бару у Аустрији, и да су за то одговорне стране тајне службе, пре свих – руска. Такође, није чудно што се та прича поново потеже у овоме тренутку, пошто у Украјини у јануару 2010. предстоје нови председнички избори.

Нема сумње да је предизборна кампања већ кренула и сигурно неће бити нимало нежна. Међусобне оптужбе политичких противника и раније су биле саставни део изборног фолклора у Украјини. Уосталом, Јушченко је 2004. и те како здушно експлоатисао причу о свом тровању што му је донело подоста поена и код куће и на западу континента. Овај пут његове шансе да опстане на челу државе само су теоретске, ипак, како се чини, противници му овај пут неће дозволити да барем за тренутак подигне главу.