Три кандидата за једно судијско место

Високи савет судства ће крајем овог месеца почети избор кандидата за судије Врховног касационог суда, сазнаје „Политика”. Током октобра и новембра уследиће одлуке о избору судија Управног суда, Привредног апелационог суда, апелационих судова у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду, као и о избору судија свих виших, основних и прекршајних судова у Србији.

Врховни касациони суд имаће само 29 судија, јер ће овај суд, као највиши у држави, одлучивати само о ванредним правним лековима. Садашњу жалбену надлежност Врховног суда Србије преузеће апелациони судови. Апелациони суд у Београду имаће 83 судије, Апелациони суд у Крагујевцу 53, у Нишу 42, а у Новом Саду 50 судија.

За 1.838 судијских места у новој судској мрежи конкурисало је 5.050 кандидата, што значи да је за једно судијско место конкурисало скоро три кандидата, прецизније 2,74.

Један број пријава је непотпун и такве ће бити одбачене. Како је у суботу на конференцији за новинаре изјавила судија Ната Месаровић, председница Високог савета правосуђа, око 4.800 пријава је неспорно. На конкурс се пријавило 2.337 садашњих судија, а сада у правосуђу ради око 2.400 судија, па се претпоставља да нису конкурисали само они који ће ускоро испунити услов за пензију.

Међу кандидатима за судије је 470 судија за прекршаје, који сада нису у судској мрежи, као и 230 адвоката. Око 1.800 кандидата су судијски помоћници и правници који имају услове да буду бирани за судије.

Како сазнајемо у Високом савету правосуђа, још је у току разврставање кандидата по судовима за које су конкурисали. Наиме, већина њих је конкурисала за најмање два суда. На пример, судија садашњег Првог општинског суда у Београду конкурисао је за будући Први основни суд у Београду и за Виши суд у Београду. Судије окружних судова конкурисале су и за више и за апелационе судове, а већина судија Врховног суда Србије поднелаје пријаву за Апелациони суд у Београду и Врховни касациони суд.

Највиши судови биће смештени у новој, потпуно реновираној згради у Немањиној улици број 9 у центру Београда, поред зграде Владе Србије. Ту ће радити Врховни касациони суд, Апелациони суд у Београду, Привредни апелациони суд и Управни суд.

На 30.000 квадратних метара смештено је 40 модерно опремљених судница и 500 канцеларија. Зграда има најсавременије системе контроле приступа, видео надзора и аутоматске обраде података.

У Министарству правде кажу да ће зграда бити усељена до краја године, а преношење судских предмета обезбеђиваће полиција.

Палата правде у Савској улици биће кривични суд за територију града Београда. У овој згради ће бити седиште Вишег суда у Београду, као и Првог и Другог основног суда у Београду. Сва кривична дела на територији града Београда биће процесуирана у овој згради, која ће имати и истражни центар, а у њој ће радити и више од 200 судија.

Виши суд у Београду имаће 58 судија, а Први основни суд 192. У Основном суду у Новом Саду радиће 100 судија, а у Основном суду у Нишу 77 судија.

За сада није могуће оценити колико ће садашњих судија остати без посла и колико ће у будућој судској мрежи бити потпуно нових кадрова односно оних који ће ове јесени бити први пут бирани за судије.

Кандидати морају да задовоље прецизне критеријуме стручности, оспособљености и достојности за обављање судијског посла. Прецизирано је да се стручност односи на теоријско и практично знање које је потребно за обављање судијске функције.

Оспособљеност подразумева „вештине које омогућавају ефикасну примену специфичних правних знања у решавању судских предмета”. То значи, заправо, да кандидат за судију мора бити способан да самостално уђе у судницу и суди.

Достојност подразумева „моралне особине које судија треба да поседује и понашање у складу са тим особинама”. Те особине су, како се наводи, поштење, савесност, правичност, достојанственост, истрајност и узорност.