Чавић кумује, а 19 нација игра

Врњачка Бања – За истим столом, у истом свадбеном колу, у врњачком хотелу ,,Бреза” налазили су се, у протекла три дана колико је трајала свадба Игора Милосављевића и Синем Дилектасли а сада Милосављевић, Грци, Турци, Курди, Срби, Хрвати, Словенци, Бошњаци, Американци, Вијетнамци, Немци, Французи, Енглези, Пољаци, Украјинци, Швеђани, Швајцарци... Тако је међу 250 свадбара набројано 19 нација из 15 земаља, а весеље је увеличала и њихова верска различитост, јер било их је православне, католичке, протестантске, исламске и других вероисповести. На задовољство домаћина, младенаца и кума, нашег познатог пливача Милорада Чавића, све је протекло без иједног преког погледа. Младенци нам објашњавају да је то богатство у различитости обележје њихове младости. Обоје су чак и потекли из бракова различите националне и верске припадности. Младожења Игор Милосављевић, од оца Југослава из Краљева и мајке Јасне из Новог Пазара, а млада Синем Дилектасли, од оца Џелалаиз из Анкаре и мајке Мустеиде, Гркиње са Кипра.

Кад би се, ипак, тражило шта је код младенаца исто или слично, то је да су и једно и друго млади, школовани и успешни, а да су и једном и другом родитељи лекари. Игор и Синем су школовани на познатим светским универзитетима. Он је у петој години са родитељима отишао у Шведску. Учио је на колеџу Сан Клерс у Оксфорду, затим на универзитету Квин Мери у Лондону, а по добијању стипендија за Беркли, усавршавање за професију стручњака за економију и финансије наставио је на универзитету Калифорнија у Сан Дијегу. Магистарску диплому за ту струку стекао је на познатој КАС бизнис школи у Лондону. Синем је у дванаестој напустила родну Турску и школовање наставила на Кембриџу, затим на Сан Клерс колеџу у Оксфорду, а диплому стручњака за економију стекла је на универзитету Ворвик у Енглеској. Магистрирала је на познатом универзитету у Оксфорду. Већина младих на свадби били су њихови школски другови са различитих колеџа и универзитета, а они старији пријатељи и рођаци њихових родитеља из Србије, а и с разних страна света.

– Синем и ја смо се упознали на колеџу у Оксфорду, а љубав је планула протекле јесени. Заједнички живот почињемо у Енглеској и, наравно, уз повремене одласке у Србију и Турску – каже Игор Милосављевић.

Родитељи младожење Југослав и Јасна Милосављевић за „Политику” објашњавају да су им у организацији оваквог свадбеног весеља помогли пријатељи, уз посебно ангажовање руководства и особља врњачких хотела „Бреза” и „Александар”.

– Договорили смо се да кухиња буде српска, да се тако гости, пристигли авионима и аутомобилима из удаљених крајева света, бар делимично упознају српски менталитет, обичаје и навике – објашњава Југослав Милосављевић.

Ни језик ни начин изражавања радости нису представљали препрека на овом свадбеном весељу. Некако су се сналазили свадбари у народном колу у које су се многи први пут ухватили. Једном Швеђанину највећи је проблем био када и на коју страну да заигра, па Вијетнамац није смео ни да проба. Ни кум Чавић није „пливао” баш најбоље у колу, али се даром и похвалама на рачун младожење, превођеним на више језика, баш „кумовски”одужио.

Младин отац потрудио се да научи неколико српских речи и сваког госта с којим је по коју прозборио позивао је да дође у Анкару, а Швеђанка Маргарет рецитовала је стихове кратке љубавне песме упућене, пре свега, младенцима. Трпеза је, наравно, била богата. Потрошило се овде много сира, кајмака, свадбарског купуса, јагњетине. Попијен је „камион вина”, а у томе за Србима нису баш заостајали ни страни гости. У музичком репертоару доминирала је, дабоме, песма ,,Моји су другови бисери расути...”

– Доживео сам незаборавно узбуђење када сам на овом веселом скупу после неколико година видео сва та драга лица... Јесте, овде у Србији сам први пут, али сам дошао без предрасуда и уверио се у изузетно гостопримство, дружељубивост... Зато, напишите да сам одушевљен, али и да сам слободан, неожењен.. – казао нам је Лео Аусони, гост на свадби, пристигао из Швајцарске.