Београдске банде поделиле територије

Полицијска акција "Сабља", која је започела 12. марта 2003. године, после убиства др Зорана Ђинђића, у великој мери променила је слику београдског подземља. Истовремено са акцијом потраге за члановима "земунског клана", полиција је хапсила редом по "Белој књизи организованог криминала". Чланови многих кланова су ухапшени и задржани у затвору до данас. Неки су, међутим, остали нетакнути, што им је омогућило да напредују на криминогеној лествици и данас постану јачи него икада.

Пре и после "Сабље" многи гангови су једноставно нестали са сцене, док су се истовремено појавиле и неке нове, осокољене групе које елиминацијом противника покушавају да се пробију у сам врх организованог криминала. Познаваоци прилика кажу да су београдске главешине кланова задовољне тренутном расподелом територија и сматрају да посла и новца има за све. Прецизније речено, сви су задовољни садашњим пословима које су приграбили после празнине на тржишту наркотика, настале одласком "земунаца".

Пословима с дрогом се баве скоро све групе, јер се у том послу најлакше и најбрже долази до зараде, а ризик је занемарљив, поготово ако се има у виду да су казнена политика и судска пракса благи према нарко-дилерима . Досадашња искуства, ипак, говоре да ће неко веома брзо пожелети да постане "Capo di tutto capi"(лат.) , или "кум над свим кумовима". Јер, Београд је ипак "мала бара са пуно крокодила".

"Политика" на основу поузданих полицијских података објављује тренутни преглед стања у београдском подземљу.

Новобеоградски клан

Новобеоградски клан преузео је примат у престоничком подземљу. Изузетно организована криминална група у коју је могло да се уђе само ако су "кандидати" имали већ почињено убиство или покушај убиства, ушла је у многе прљаве послове у Београду.

У акцији "Сабља" припадници овог клана остали су нетакнути. Ухапшена су била само два члана, а вођа групе остао је на слободи. Према поузданим подацима, новац стечен превасходно кроз трговину дрогом, покушавају да оперу кроз улагања у легалне послове као што су грађевинарство, ланци кладионица, финансирање младих фудбалера.

На челу ове групе је момак из једног од савских блокова који се спомиње у "Белој књизи" МУП-а Србије. Снага клана лежи у лојалности. Момци из блокова доста су затворени и лојални један другом, тако да практично нема шансе да полиција "отвори" неког од њих. Иако се о пословима и зарадама овог новокомпонованог бизнисмена све гласније прича, он је законски чист.

Полиција га је хапсила и подносила кривичне пријаве. Нашли су, приликом једне акције, илегално оружје, али је у суд онда дошао други момак и преузео на себе кривицу. Осуђен је, а претпоставља се да му је вођа клана то дебело платио.

Вођа "новобеограђана" новац зарађен од прљавих послова, углавном од продаје дроге, пере и кроз улагања у фудбал. Играче које купи за мале суме финансира током играња у домаћим клубовима, потом их прода и од тог трансфера профитира.

Само ове године, од продаје двојице фудбалера, једног од наших најпопуларнијих клубова, зарадио је више од три милиона евра. О младом "новобеограђанину" се прича да, осим улагања у фудбалере, стоји и иза ланца спортских кладионица, као и инвестиција у изградњу станова.

Звездарски клан

Екипа са Звездаре, упркос великим губицима у не тако давној прошлости, и даље представља један од најмоћнијих кланова у Београду. Као и већини гангова, главни извор финансија им је продаја дроге, а прљави новац улажу у куповину пропалих предузећа, бензинских пумпи, некретнина или у угоститељство. Прича се да су планирали да постану власници и једног хотела у Београду, али им је куповина измакла за длаку.

Главни играчи су, према поузданим подацима, почели да посећују Агенцију за приватизацију у намери да уложе новац у јефтина домаћа предузећа. Подмладак клана, чији је задатак и даље обављање оних најпрљавијих послова, недавно је довођен у везу са сукобима на београдском сплаву "Амбис". Наводно, дошли су у сукоб са обезбеђењем јер су желели да на сплав унесу дрогу и оружје. Враћени су са улаза, добили су батине, а потом им је у одређеним круговима приписана и крвава освета.

Клан је значајно ослабљен после убиства Средоја Шљукића Шљуке 2002. године. Тада су се, наводно, повукли и консолидовали своје редове, желећи да наставе старе послове. Поједини старији чланови склонили су се у иностранство, а они који су остали сада владају кланом. У "Белој књизи" се наводи да Шљука и није био вођа, већ да се на врху пирамиде налазио извесни Миша Нојман, који, према доступним подацима, и даље води главну реч у овој групи.

Акција "Сабља" готово да није ни дотакла ову групу. Ухапшено је неколико момака који су провели извесно време у притвору, из кога су изашли без икаквих последица, подношења кривичних пријава. Полиција је управо у то време прикупила доказе да за Шљукино убиство, као и ликвидацију његовог пријатеља Јована Цунера, осумњичи "земунце".

Вождовачки клан

Иако се последње деценије доста тога променило на ужареном београдском асфалту, то није умањило моћ вождовачког криминалног ганга који и даље игра важну улогу у подели послова и територија у престоници. Према полицијским подацима, овај клан је сада други по снази међу организованим групама, одмах иза новобеоградског.

Главни извор нелегалне зараде исти је као у прошлости – трговина дрогом, рекетирање власника локала, грађевинских предузимача. Те паре перу углавном кроз изградњу станова, али улажу и у ланце ћевабџиница. Као и код осталих, ниједно име из групе не појављује се у папирима, иако се у граду зна ко тачно стоји иза ког улагања.

Кормило су, према подацима МУП-а, преузели Срђан Качавенда и Владан Контић Конта, који је пре непуних месец дана рањен. Са прострелном раном у нози појавио се у Ургентном центру и испричао да га је залутали метак погодио док је шетао градом. Међутим, медији су тврдили да се на прослави у вили "Јелена" сукобио са сином Вука Бојовића, директора београдског ЗОО врта.

По преузимању лидерства, повукли су се из јавности. Склонили су се и са улица, али су наставили да раде старе послове.

Из друштва са Вождовца, које се бурних деведесетих година прошлог века јавно експонирало по медијима, сада се појављују у полицијским извештајима и извештајима са суђења само двојица лидера. Они су оптужени за малтретирање младића, иначе венчаног кума једног од њих. Један од вођа клана је ухапшен одмах по пријави малтретирања, док је други лидер са Вождовца био у бекству неколико месеци, али се крајем марта ове године предао судији. Провео је извесно време у притвору, па је пуштен на слободу. Они су, према наводима оптужнице, малтретирали жртву и тражили му 400.000 евра, мотор, џип и да свом куму, вођи групе, препише кућу и стан. Конта и Качавенда су то, наравно, негирали. Једино је један од лидера признао да је у сукобу са бившим кумом јер му је, како је рекао на суђењу овај "спопадао жену".

Раковички клан

Клан из Раковице, са вођом Небојшом Стојковићем Стојкетом, наставио је своје послове, иако је група практично била разбијена током "Сабље". Ова екипа важи за једну од најмногобројнијих и најбруталнијих на београдском асфалту. На списку делатности клана налазе се убиства, отмице, изнуде, али и диловање дроге.

О моћи "раковичана" сведочи и чињеница да су чланови овог ганга по изласку из затвора, крајем фебруара ове године врло брзо стали на ноге, вратили се старим пословима и наставили да пуне странице црне хронике. Стојке и петорица његових сарадника осуђени су крајем фебруара на укупну казну затвора од 63 године због убистава Веселина Божовића и Мирослава Секулића, више разбојништава, недозвољеног држања хероина и оружја и фалсификовања личних исправа.

Када је изашао из затвора, Стојке је, према подацима из полиције, ојачао екипу доводећи нове чланове с којима је почео да враћа старе дугове. Међу првима на удару нашао се Саша Николић, одбегли члан "раковичког клана", кога је Стојке са четворицом својих сарадника половином августа отео испред Цркве светог Марка.

"Раковички клан" има јаке везе и са црногорским мафијашима. Поред тога што је Стојке ожењен сестром Баранина Љуба Биговића, оптуженог за убиство црногорског инспектора Славољуба Шћекића, овај клан је био оптуживан и за скривање Милана Чиле Шћекића, такође окривљеног за ликвидацију полицијског инспектора и довођеног у везу са убиством новинара Душка Јовановића.

Будалин клан

Остаци некада јединствене групе која се поделила на два клана, "сурчински" са вођом Љубишом Бухом Чуметом и "земунски", са Душаном Спасојевићем на челу, према поузданим подацима, поново су се ујединили. Вође новог јединственог клана су браћа Александар и Милош Симовић и Владимир Милисављевић Будала, одбегли "земунци" оптужени за убиство др Зорана Ђинђића. Према причама са београдског асфалта, њих тројица преко веза стечених у Спасојевићево време организују увоз хероина који из Авганистана, преко Турске и Бугарске, завршава у нашој земљи. У Београду имају стару инфраструктуру уличних нарко-препродаваца која је остала нетакнута током "Сабље" јер је углавном реч о клинцима и "ситним играчима".

"Сурчинци", као оснивачи српске ауто-мафије, иначе су и даље најјача екипа која се бави крађом и трговином украденим возилима. "Сурчинце" бије глас да за мање од пола сата могу да пронађу сваки украдени ауто, чак и када они не стоје иза тога јер, тврде упућени, сарађују са полицајцима, који им обезбеђују папире за возила са прекуцаним бројевима мотора.

Миљаковачка група

Као друга по јачини у пословима са украденим аутомобилима важи мафија са Миљаковца, а како тврде добро обавештени извори, за потцењивање нису ни криминалци из насеља Јајинци. Ови лопови углавном "раде" по Вождовцу и Миљаковцу, а украдени аутомобили обично завршавају у Јакову или Сурчину.

Три ганга на Дорћолу

Ситуација у центру Београда може се окарактерисати као најкритичнија у граду. На Дорћолу делују чак три организоване групе које се баве препродајом дроге, али и другим уносним криминалним пословима. Прва група представља такозвану "стару гарду" која је окупљена око брата једног локалног роштиљџије. Група, с обзиром на искуство у криминалним водама, не преза ни од кога, а не либи се ни оружаног сукоба са онима који им задиру у послове. Друга, млађа, али суровија група окупљена је око младића који је у размаку од годину дана, чак два пута био рањаван. Први пут је на њега пуцано, јер се, како тврде упућени, много раширио у бизнису и почео да смета "старијој екипи", док је други пут рањен у малом рату на београдским улицама који се дешавао после новогодишњих празника. И ова група се бави препродајом дроге, али и уценама и изнудама.

На Дорћолу је "ухлебљење" нашао и такозвани "црногорски клан", који покушава да своје место под сунцем нађе у Београду. И "црногорцима" је најмилији бизнис са дрогом.