Климатска шок-терапија

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 22. септембра – Под сводом УН у Њујорку данас се окупило импресивно друштво председника, премијера и крунисаних глава, на самиту који треба да врати актуелност старој, али помало скрајнутој теми – климатским променама. У околностима када су глобални преговори о томе како да се велике и мале нације обавежу да ће смањити емисије угљен-диоксида у атмосферу, главног изазивача глобалног загревања, овај скуп треба да донесе неку врсту „шок-терапије” и пружи замајац усаглашавању, уочи састанка у Копенхагену, већ крајем децембра, где треба да се усвоји нови глобални пакт о томе.

Данашњи састанак на врху, који није само „пленумски” него има и „радне групе” у којима ће се конкретније говорити о узроцима, последицама и могућим акцијама, окупио је све важне актере овог проблема који је међу највећим изазовима данашње цивилизације. Одазвали су се и Барак Обама, који је управо одржао свој први говор у Уједињеним нацијама, и Ху Ђинтао, председник Кине, која је највећи светски загађивач (када је реч о апсолутним бројкама; по глави становника то је Америка).

Кина и САД емитују 40 одсто укупног угљен-диоксида (отприлике по 20 одсто свака), ЕУ 14 одсто, Индија и Русија по пет процената, а Јапан, иако једна од највећих економија, енергетски је најефикаснија. Јапански допринос емитовању штетних гасова је само четири одсто. Нови јапански премијер Јукио Хатојама, после историјске победе његове партије на недавним изборима, овде ће имати премијеру на међународној сцени.

Отварајући данашњи скуп, генерални секретар УН Бан Ки Мун позвао је гостујуће лидере на хитну акцију, упозоривши их да су досадашњи глобални преговори ишли превише споро. „Неуспех да се постигне договор у Копенхагену био би неопростив”, поручио је.

(/Slika2)У свом обраћању Барак Обама је изнео да Американци разумеју озбиљност климатске претње и да су одлучни да делују да се она спречи, али је напоменуо како у тој области још много тога мора да се уради. „Ако смо флексибилни и прагматични, ако уложимо заједнички напор, онда је могуће досегнути заједнички циљ: безбеднији, чистији и здравији свет од овога који смо затекли и будућност коју заслужују наша деца”, рекао је амерички председник.

Обама је, као и у неким другим областима, променио политику свог претходника који је одбијао да САД обавеже на било какво ограничавање емисија угљен-диоксида, па чак и повукао амерички потпис са Кјото протокола, још важећег глобалног споразума о овој области, зато што тамо нису била предвиђена ограничења за Кину и Индију.

Амерички председник је раније ове године већ објавио циљ – да се Америка до 2020. врати на ниво емисија из 1990. Овог лета представнички дом је усвојио први закон који ограничава емитовање штетних гасова, али се он заглавио у Сенату, где је главна тема контроверзна реформа система здравственог осигурања.

Обамин говор је био у приметно другачијем тону од досадашњих наступа америчких званичника о овој теми, упозоривши да би неактивност у овој области будуће генерације суочила са „неизбежном катастрофом”.

Ху Ђинтао је говорио мало после Обаме, подсетивши на већ усвојене планове за смањивање енергетског интензитета у кинеској индустрији и одлуку де се до 2020. достигне циљ да 15 одсто енергије буде из обновљивих извора. Напоменуо је, међутим, да ће кинеска смањивања штетних емисија бити условљена стопама њеног економског раста, а не неким апсолутним бројкама.

Индија такође има сличне планове, мада су, као нове економске силе, и Индија и Кина досад упозоравале да западне индустријске нације морају да учине више од њих, с обзиром на то да су пред обема земљама још нерешена питања елиминисања масовног сиромаштва.

Данашњи самит иначе није имао „преговарачки” карактер: сврха му је била да трасира стратегију и подстакне на акцију. Тежи део – усаглашавање конкретних циљева и обавеза – остављен је за крај године, за самит у Данској.