Македонци се надају папи

Од нашег дописника
Скопље – Крајем прошле недеље шеф македонске дипломатије Антонио Милошоски током радне посете Ватикану свом домаћину Доминику Момбретију уручио је писмени позив председника Ђорђа Иванова папи Бенедикту 16. да наредне године посети Македонију. Крајем маја позив папи је лично упутио и македонски председник, па је у успутним коментарима постављено питање да ли је исправно то чинити мимо црквених власти.

Из кабинета председника Иванова су објаснили да није реч о мешању ингеренција, већ да је посреди намера да се стогодишњица прославе рођења Мајке Терезе прослави како доликује, дакле уз присуство и благослов папе.

Званично Скопље и великодостојници Македонске православне цркве су се и ранијих година окретали према Ватикану, а чинили су то у очи преговора са представницима Српске православне цркве. Унијатство (припајање Католичкој цркве православаца), у македонској јавности је и ранијих година било актуелно, а опширне полемике вођене су крајем 2006. године кад је премијер Никола Груевски боравио у дипломатској мисији у Ватикану. Челници Соросове фондације у Македонији су тада на тему унијатства спровели анкету, а њени резултати су показали да 22 процента македонских грађана нема ништа против приступања заједници католичких цркава. Њих 54 одсто изјаснило се против такве иницијативе.

Великодостојници Македонске цркве су тада критиковали и анкету и наметање таквог питања, а владика пелагонијско-преспански Петар је истакао да „ни ми, па ни Римокатоличка црква, нисмо постављали ово питање ”.

За разлику од ранијих, незваничних реаговања на посете представника световних власти Ватикану, прошлонедељна мисија шефа македонске дипломатије Ватикану наишла је на одобравање.

„Утрински весник” пише да је са позивом папи да посети Македонију сагласан и поглавар МПЦ Стефан и додаје да Синод о томе није расправљао, што је потврдио и владика Тимотеј, портпарол МПЦ.

Скопски дневник подсећа на спорове које је МПЦ имала са Ватиканом и помиње протесте против изградње католичке цркве у струмичком селу Сикирник и актуелни спор око земљишта у селу Паљурцу, које је некада припадало самостану часних сестара припадница Католичке цркве.