Лидери се селе у Питсбург

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 23. септембра – Вечераће у Њујорку, а сутра доручковати у Питсбургу. Лидери Г(рупе)-20, форума који преузима улогу форума на којем се претресају глобални економски проблеми, окупљају се опет, овога пута у познатом америчком граду, ни пола године откако су о истој теми, али у драматичнијим околностима, расправљали пре мање од пола године, у априлу у Лондону.

Дневни ред је опширан: ребалансирање светске економије, обуздавање директорских плата у финансијским институцијама, елиминисање (растућег) протекционизма, проналажење начина да се владе извуку из свог кризног ангажмана у приватном сектору и слично, што треба да за исход има стратегију за убрзавање изласка и светске рецесије и стварање система који ће бити отпорнији на нове потресе.

Домаћин је, наравно, Барак Обама, коме је ово седмица изузетног међународног ангажмана: јуче и данас је говорио у Уједињеним нацијама, састао се са главним актерима главног блискоисточног заплета, израелским премијер Нетанијахуом и палестинским председником Абасом, председавао Савету безбедности...

Наравно, од шефова држава или влада не очекује се да за два дана, колико ће трајати најновији самит, пронађу неку чаробну формулу за решавање свих проблема. Оно што је, као и увек на оваквим скуповима, реално и једино могуће, то је само нека врста оквирног консензуса о томе – како даље.

Нови самит се иначе одржава у околностима када је све више сигнала да рецесија, бар у највећим економијама, јењава, што ће, за разлику од Лондона, од учесника тражити да се мање баве ватрогасним мерама, а више постављањем темеља за дугорочну стабилност, кад криза коначно прође.

Отуда на дневном реду „ребалансирање” глобалних економских токова. Иза овог се крију учестали захтеви да Америка, која се у последњој деценији енормно задужила, мање троши, а више штеди, а да се, на другој страни, велики извозници (Кина пре свега), који су накупили велике резерве продајући своју робу понајвише Америци, више окрену домаћој потрошњи.

Друга тема је уклањање протекционистички баријера, ограда за туђу робу које су подигнуте у ванредним околностима, да би се заштитила домаћа тржишта и сопствени произвођачи. На овоме нарочито инсистирају ММФ и Светска банка („придружени” чланови Г-20), чији извештаји говоре о у међувремену донетих више од стотину протекционистичких мера, од тога прилично и у Америци (тарифе на увоз кинеских ауто-гума су најновији пример).

Плате, односно стимуланси (бонуси) директора банака и других финансијских институција биће такође једна од великих тема у Питсбургу, због општег уверења да је систем енормних награда за краткорочне финансијске резултате, али без одговорности за дугорочну стабилност, банкаре подстицао да од система направе неку врсту „глобалног казина”, што је покренуло лавину кризе.

О овом питању постоји сагласност у принципу, али не и у практичним детаљима. Док на конкретним и детаљним ограничењима бонуса највише инсистирају Французи, тражећи и увођење казни за оне који се тога не буду придржавали, против тога агресивно лобирају највише заинтересовани – посленици Волстрита.

Ово је иначе део ширег и свестранијег регулисања банкарског сектора, у чијој основи су захтеви да се повећа њихов резервни капитал, како би био ефикаснији амортизер у кризним ситуацијама. Он је сад у западним економијама око осам одсто укупног капитала, а амерички предлог је да се то удвостручи.

Европа се, међутим, томе опире, са аргументима да би то умањило конкурентност њихових банака у односу на америчке, које су јаче, а уз то у последњих 18 месеци опстале само захваљујући великом допингу пара пореских обвезника, из државног буџета. Мало је зато вероватно да ће, поред залагања за принцип, бити сагласности око конкретних бројки, јер то задире у осетљиву област: национални фискални и макроекономски суверенитет.

„Питсбург је важна прилика да наставимо напоре које смо започели у суочавању са глобалном економском кризом и у обнови просперитета наших народа... и да размотримо шта заједно можемо да учинимо на постављању темеља за уравнотежен и одржив економски раст”, поручује својим гостима домаћин самита Барак Обама на званичном интернет сајту скупа. Као и обично, и у Питсбургу ће бити више речи него дела – осим ако се саме речи не прогласе делима.

Милан Мишић

--------------------------------------------------

Од челика до чипа

Питсбург је накнадно одређен за место овог самита, у Лондону је било одлучено да то буде Њујорк. Реч је у некадашњој престоници „плавих оковратника” Америке, радника (махом имиграната) у његовим челичанама, које су све позатваране током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, због чега је град остао без трећине својих становника (сада их, у ширем подручју, има 2,4 милиона, од којих је трећина старија од 65 година).

Град је у међувремену извршио трансформацију „од челика до чипа” – од тешке, чађаве индустрије, до нових, еколошки чистих технологија, па је данас познат по истраживачким центрима, универзитету и специјализованим медицинским установама.

М. М.