Националност по потреби

Од нашег дописника
Сарајево – Више од стотину Бошњака успело је да се докопа високих позиција тако што су се приликом конкурисања на та радна места изјаснили као Хрвати, тврди делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Иво Миро Јовић.Није, каже он, занемарљив број ни оних који су, по истом „моделу”, запосели и ниже рангиране позиције, односно оних којима у властитим документима стоји једна националност, а у пријавама на конкурс потпуно друга.

Јовић сматра да је ово само један од примера из којег се да наслутити разлог због којег се бошњачка страна противи попису становништва који би подразумевао изјашњавање по националној, језичкој и религијској припадности.

„Наравно да је право сваког човека да се изјасни онако како се осећа,и то нико не спори. Међутим, проблем је што се то ради по потреби, на један потпуно нејаван начин и на штету другог народа. Решење је, дакле, у попису који ће обухватити три поменуте ’компоненте’, јер је стварање климе једне грађанске државе неприхватљиво затошто би дошли у ситуацију да смо сви Босанци, да говоримо једним, босанским, језиком, да имамо једну културу. То и јесте разлог што им не одговара назив Босна и Херцеговина, па је најчешће зову само Босна”,сугерише Јовић и подсећа да у БиХ живе три равноправна конститутивна народа и 17 законски регистрованих националних мањина.

На нивоу власти БиХ „мора постојати паритет, консензус код одлучивања и ротација”, а кад су у питању запослени у институцијама онда „структура мора одговарати последњем попису становништва” и отуда је апсолутно неприхватљиво пропагирање тезе да би „ резултате пописа становништва требало користи као једини и основни критеријум и у случају челних људи у БиХ”.

„Демократија се мери односом већине према мањини, а не обратно. Хрвати у БиХ нису ни у једном сегменту равноправан народ. С политичким деловањем, у великој мери међународним, а и прихватањем тако нереалне и неправедне ситуације од стране политичара Бошњака и Срба, изгубили су суверенитет. Неравноправност Хрвата посебно је изражена у Федерацији БиХ где смо мајоризовани и надгласани”,истиче Јовић. Као пример, који с једне стране говори о неравноправном положају Хрвата, а с друге додатно потврђује већ поменути начин понашања Бошњака, наводи општину Градачац. Начелник ове локалне заједнице је Бошњак, а председник Општинског већа, у којем седе и два већника хрватске националности, такође је Бошњак који се изјаснио као муслиман. Слична, боље рећи идентична,ситуација је и у Броду где челне позиције држе Срби.

Коментаришући резултате недавно завршеног конкурса за попуњавање радних места у Министарству иностраних послова БиХ, примљено је 15 државних службеника, 12 Бошњака, троје су српске националности и ниједан Хрват, Јовић каже да га „резултати овог натечаја не изненађују”, зато што је „животно опредељење Хариса Силајџића и његовог министра Свена Алкалаја да пониште Хрвате”. Спољна политика је у надлежности Председништва БиХ, додаје он, у којем седи и Жељко Комшић који говори о угрожености Хрвата, али истовремено ништа не чини на решавању њихове тренутне позиције.

„Чињеница да у Комшићевом уреду ради само један Хрват довољно говори сама за себе”,закључује Јовић.

Давор Ковачевић

----------------------------------------------------------

Представници РС напустиће заједничке органе БиХ

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 23. септембра – Ако високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Валентин Инцко настави с праксом наметања решења, сви представници Републике Српске повући ће се из заједничких органа БиХ. Ово је вечерас у Бањалуци америчком амбасадору у БиХ Чарлсу Инглишу саопштио републички премијер Милорад Додик.

Осим тога, у саопштењу Бироа за односе с јавношћу Владе Републике Српске наведено је да је Додик рекао Инглишу да највиши републички функционери и представници Републике Српске у заједничким органима не прихватају последње одлуке високог представника. Такође, Додик је казао Инглишу да представници Републике Српске неће учествовати у раду „Електропреноса” све док Валентин Инцко не повуче одлуку којом је променио начин одлучивања у овој компанији, у којој Република Српска има 49, а Федерација БиХ 51 одсто власничког удела.

Б. М.