Нејасна правила за отпуштање чиновника

Ако неко може да буде миран у јеку најава рационализације јавног сектора у Србији, онда су то порезници. Јер, ако је тачно да ће министарства, државни органи и организације утврђивати будуће квоте запослених и то по стандардима за сваку појединачну област, како тврди министарка финансија Диана Драгутиновић, и судећи по одговору из њеног кабинета на питање о критеријума и инструкцијама за кројење планова уштеда, бар порезници не морају да страхују. Штите их међународни стандарди – број запослених у Пореској управи, израчунали су у надлежном Министарству финансија, за готово хиљаду људи је мањи него што одговара земљи сличне величине. У другим областима, ситуација је обрнута, кажу.

Важно је, додаје се у одговору Министарства финансија, да неће бити линеарног смањивања, односно да проценат смањења за министарства и органе у њиховом саставу неће бити исти, пошто је ситуација од службе до службе веома различита.

„За сада су познати међународни стандарди кад је у питању број извршилаца државних послова на сто становника (нa пример, зна се колико запослених би требало да има пореска управа или управа царина на 100 становника). Такође, познати су и стандарди у земљама које су недавно завршиле са реформом државне администрације, као што су Чешка и Словачка. Руководећи се тим стандардима, дошло се до броја за који је неопходно смањити државни апарат”, објашњено је у писаном одговору из кабинета министарке Драгутиновић.

Много је питања на које ни јуче није било одговора у неколико надлежних министарстава. Нејасно је да ли и које стандарде за рационализацију користи и радна група формирана при Генералном секретаријату владе која, како тврде неки медији, утврђује квоте, односно плафонира број запослених у сваком министарству. Какви су то и чији стандарди, ко је то у белом свету утврдио јединствене стандарде за број чиновника у сваком министарству или државном органу и организацији појединачно, кад се и надлежности појединих министарстава и државних органа и организација, иако сличног назива од земље до земље разликују? Да ли негде у свету постоји министарство за поједину регију или покрајину, и какав ће се то међународни стандард користити да би се утврдио оптималан број запослених за, рецимо, Министарство за Косово и Метохију? Или како је могуће примењивати исте стандарде за земље које, рецимо, имају електронску владу и земље у којој тај систем не постоји? И пре и после свега, на кога се све ово односи – само на чиновнике, републичке и локалне или и на многољудније јавне службе, које изгледа опет нико не дира?

Нејасно је много тога и кад је реч о прописима у које би надлежни требало да упакују политички договор и правила за смањивање броја запослених. Мада се у јавности последњих дана помиње више закона, за сада су, како смо сазнали у владиној Канцеларији за сарадњу са медијима (а на основу информација из Генералног секретаријата владе), „печен” је само нацрт измена и допуна Закона о државним службеницима које се тичу „области рада и радних односа”. Оне би у наредних седам дана требало да се усаглашавају у надлежним министарствима, потом разматрају на владиним одборима, како би се вероватно следећег четвртака нашле на дневном реду владе. Конкретније, према досадашњим објашњењима министра за државну управу и локалну самоуправу Милана Марковића, овим изменама и допунама сви органи обавезаће се да сачине нову систематизацију радних места и ванредно оцене своје људство, што би били инструменти за смањење броја запослених. Такође, рок у којем нераспоређени службеници могу да примају плату биће смањен овим изменама са шест на два месеца, најавио је министар. Потпредседник Динкић је био детаљнији најављујући да „чиновницима следе оцене од један до пет“. Није јасно само да ли ће се законом или тек подзаконским актом утврдити критеријуми за оцењивање.

Звучи невероватно, али у јавности се најављује да ће се овим законом (или посебним законима) утврдити квоте – тачан број запослених и хонорарно ангажованих у сваком министарству појединачно. То би, здрава логика каже, и да има претходне анализе евентуално могло да се учини неким владиним закључком или одлуком, али не и законом. Осим, ако није лекс специјалис. И шта ће бити ако накнадно дође до промене надлежности неких институција? Да ли ће се опет покретати цела машинерија и у скупштинској процедури мењати сада утврђене квоте?

У сваком случају, остаје питање усаглашености ових квота са онима који су буџетски корисници већ проследили Министарству финансија у оквиру предлога својих буџета за наредну годину. Ако је рок за израду нових систематизација крај децембра, а до тада би буџет требало да буде готов, да ли ће се одмах после Нове године ићи на ребаланс који ће уважити нове систематизације? Чини се да је раскорак у различитим активностима и тајмингу различитих министарстава, која би требало да имају исти циљ (мању јавну потрошњу), толико велики да тешко ко може да их усагласи.

Можда је све ипак требало кренути обрнутим редом: прво дефинисати како ће државна управа Србије убудуће изгледати, која су министарства и институције држави Србији заиста потребни, шта треба укинути а шта интегрисати, које ће им бити надлежности и, на основу тога, колики им је број запослених заиста потребан.