Српске листе за косовске изборе

Косовска Митровица – На локалним изборима које Приштина организује 15. новембра према плану Мартија Ахтисарија од укупно 76 политичких субјеката 21 су политичке партије и групе грађана из српске националне заједнице.

Пети по реду избори на територији Космета, откако је покрајина под протекторатом међународне заједнице, биће одржани у 36 од укупно 38 општина, колико покрајина има на основу локалне самоуправе косовске владе. Поред 32 општине у којима Албанци чине већину, бирачко право моћи ће да остваре и Срби у новоформираним српским већинским општинама – Грачаници, Клокоту (Врбовац), Ранилугу, као и у проширеној општини Ново Брдо. Портпарол Централне изборне комисије у Приштини (ЦИК) Фехми Ајвази наглашава за „Политику” да избори неће бити одржани у северном делу Косовске Митровице и Партешу, општинама које су такође предвиђене Ахтисаријевим планом.

Највећа пажња усмерена је на српске странке и кандидате у Грачаници, где је највише политичких странака и појединаца пријавило учешће. Међу њима има оних који, иако константно заговарају опције Београда и блиски су са врхом власти у Србији, себе већ виде у институцијама које организује албански естаблишмент у Приштини. Тако се за начелника Управе у Грачаници кандидовао Момчило Трајковић, лидер СПОТ-а и директор Пољопривредног добра „Ратар”. Он је у краткој изјави за „Политику” потврдио да учествује на изборима, али није ништа више хтео да говори правдајући се здравственим разлозима.

И председник покрајинског одбора СПО-а за КиМ Ранђел Нојкић има своје политичке представнике у Штрпцу. Он каже за „Политику” да његова партија „поштује постигнути консензус свих политичких опција”, а на питање да ли је листу пријавио на своју руку или уз подршку централе у Београду, одговорио је: „На локалном нивоу централа нам је дала одрешене руке да урадимо како је најбоље”. „Јединствена Сиринићка жупа”, коју подржава лидер Јединствене Србије Драган Марковић Палма, такође, кандидује своје људе подно Шар-планине.

У Штрпцу, једној од већих српских средина, на предстојеће изборе пријавило се седам политичких партија. У Грачаници је осам политичких групација пријавило листе за председнике општина. Од тога пет кандидата ради у институцијама државе Србије, међу којима има запослених у здравству. Један је радник „Југопетрола”, један је запослен у Скупштини града Приштине, док има и оних који раде у косовским институцијама. Међу познатим кандидатима је странка Слободана Петровића – Самостална либерална странка, Српска народна странка Михајла Шћепановића, Српска демократска странка КиМ Славише Петковића и Српска косовско-метохијска странка Драгише Мирића. То су странке које активно учествују у раду косовског парламента, од којих су три у опозицији, а осам је либерала у косовској влади.

У Грачаници је листу предало и Удружење Црногораца, који су подељени и имају две листе, односно два кандидата за начелника, а поново ће учешће узети и Група грађана „Видовдан”. У новембру на биралиште излазе и Горанци и Роми окупљени око „Ђурђевдана”, који неће имати кандидате за начелника.

Што се тиче броја оних који су уписани у бирачке спискове, у ЦИК-у још увек немају податак „јер се сређују папири”. На претходним локалним, односно парламентарним изборима које су организовали прво ОЕБС, Унмик, а онда и привремене косовске институције, на бирачким списковима било је 120.000 Срба. На последњим парламентарним и локалним изборима своје гласове српским представницима дало је нешто више од 1.000 Срба на целој територији Космета.

Биљана Радомировић

-----------------------------------------------------------

Трајковић: Захтеви су нам испуњени, али касно саопштени

Рада Трајковић, директорка Дома здравља у Грачаници и функционер СНВ КиМ, одустала је од изласка на изборе зато што, како наводи, није на време успела да преда листу, иако је „међународна заједница испунила услове које смо тражили”. Група грађана коју је окупила Трајковићева тражила је да општина Грачаница буде катастарски одвојена, да има одвојен бирачки списак (од општине Приштина, Липљан, Косово Поље), као и да Законом о локалној управи владе Косова, овој општини буду дефинисане надлежности.

„Међународна заједница је испунила те услове, али их је касно саопштила, тако да је било касно да поднесем пријаву”, рекла је за „Политику” Трајковићева, а на нашу сугестију да је уз њен кредибилитет можда и могла листу некако да достави и касније, одговорила је да то никако није било могуће.