Србија и Хрватска – тешко наслеђе прошлости

Антисрпски иступ градоначелника Сплита Жељка Керума на Хрватској телевизији не би требало да утиче на додатно погоршање односа између Србије и Хрватске, сматрају аналитичари и функционери политичких странака у Београду.  Керумова изјава уследила је само петнаестак дана након што је лекар Есад Мујкановић из Оточца одбио да пружи лекарску помоћ Бошку Радићу из Врховина само зато што је Србин.

Према речима Драгољуба Мићуновића, члана Политичког савета Демократске странке и председника Одбора за међународне односе Скупштине Србије, који је одласком у Загреб у марту ове године покушао да утиче на „отопљавање” српско-хрватских односа, у овом случају је битно да је Керумову изјаву већински осудила хрватска јавност.

И Миљенко Дерета, извршни директор Грађанских иницијатива, сматра да је од саме изјаве битнија реакција јавности на такве иступе. „Такве изјаве су слика стања људских права у Хрватској, односно потврђују чињеницу да увек има појединаца који су националисти, ксенофоби, екстремисти, и овде и тамо. Ово није покушај да изједначим штету једног и другог, али много је важније како је околина реаговала на ту изјаву, а подсећам да се ХДЗ одмах оградио од таквог става. Уосталом, они су у владајућој коалицији са српском странком”, истиче Дерета.

 „Изјава попут Керумове не може да доведе до погоршања односа јер се обе државе налазе на путу европских интеграција и политичке елите две државе су свесне да је регионална сарадња један од најважнијих предуслова за даље европске интеграције. Односи Србије и Хрватске можда неће бити на највишем могућем нивоу, али очекујем да ће бити на пристојном нивоу са тенденцијом врло постепеног побољшавања”, оцењује др Слободан Марковић из Института за европске студије.

Према његовим речима, одређене напетости ће увек постојати докле год се не разреши спор пред Међународним судом правде. Међутим, како каже, независно од тога Србија и Хрватска су упућене једна на другу и кроз споразум о слободној трговини и кроз императив ЕУ да је регионална сарадња један од кључних предуслова за улазак у ЕУ.

Бранко Радун, сарадник Нове српске политичке мисли, сматра, међутим, да је готово немогуће замислити ситуацију у којој би неки градоначелник из Србије или високи државни функционер дао сличну изјаву против Хрватске. Он каже да Србија нема адекватан одговор на хрватску политику.

(/slika2)„Та изјава је врх леденог брега. Хрватска је протерала своје грађане српске националности и било би логичније да је у Србији виши ниво те фрустрације. Читавом својом политиком Хрватска не доприноси нормализацији односа са Србијом”, мишљења је Радун.

Дерета, пак тврди, да су изјаве као што је Керумова условно речено „добре” јер нас освешћују и не дозвољавају да се уљуљкамо у томе да је прошлост потпуно заборављена.

„Многа питања у вези са положајем Срба у Хрватској нису решена, а сада видимо због кога и због чега. Ако један градоначелник нешто такво изјави, онда је јасно да се Срби неће вратити у Сплит”, каже Дерета.

Он сматра да би било најбоље да се читава ствар заврши на протесту који је Србија упутила Хрватској због иступа њеног функционера. Обема државама је, како каже, интерес да имају добре односе са другим државама у региону и зато не би требало даље доливати уље на ватру.

Јелена Церовина

-------------------------------------------

Мићуновић: Охрабрује реакција хрватске јавности

„Мене не брине толико шта је тај надобудни градоначелник рекао него је битније да је на то реаговано и у државном врху и у ХДЗ-у и да ће се реаговати и у Сабору. Оно што охрабрује јесте и реакција хрватске јавности која је са малим изузецима осудила такав иступ градоначелника Сплита. Битно је да у Хрватској постоји супротстављање шовинистичким и антисрпским изјавама”, каже Мићуновић за „Политику”.