Туча преча од навијања за клуб

Са нападом навијача хулигана, који су пре неколико дана насрнули на аутобус ГСП-а у Булевару војводе Мишића – као да је почео талас насиља на улицама престонице. Ређали су се инциденти у којима су мета били и страни држављани, а у обрачуну навијача на Обилићевом венцу тешко је повређен француски држављанин за чији се живот лекари још боре. Поставило се питање да ли се престоница од једног од најбезбеднијих градова, како су га странци пре неколико месеци оценили, претворила у опасно место за живот.

– И поред свих немилих догађаја можемо да кажемо да је Београд безбедан град. Поједине мање групе, међутим, кваре слику о нама и тако штете угледу како грађана Београда тако и целе земље – kaže Слободан Вуколић, начелник Полицијске управе за град Београд.

Хулигани, због којих је одлазак на утакмицу или шетња улицом пре, за време или после спортских догађаја постала ризик, делују у групама и известан број њих познат је полицији.

– Према нашим сазнањима, има више од 3.000 особа из навијачких група које заговарају насиље. Најбројнији су навијачи два највећа клуба, али има и оних који су присталице других прволигашких, друголигашких, али и нижеразредних тимова. Они су најчешће подељени према месту становања, али и по деловању. Из нижеразредних клубова често се регрутују навијачи за улазак у „виши ранг”. У зависности од броја напада на полицију, уништавања одређених објеката или имовине грађана, њихов „рејтинг” у групи расте – истиче Вуколић.

Све групе имају своје вође и уређену хијерархију.

– Карактеристично је и да хулигани пре и после утакмице испољавају насиље невезано за одржавање спортских приредби. Њихов основни циљ је туча ради туче. И поред мржње која постоји између различитих навијачких група, уједињени су приликом напада на полицију. Забрињава и то што за вршење кривичних дела лидери врло често регрутују малолетнике, због њиховог статуса пред правосудним органима – каже Вуколић.

Насилни навијачи потичу из разних социјалних структура и углавном су у добу од 18 до 25 година, мада су и бројни и они који нису прешли праг пунолетства.

Насиље навијача на овим просторима потиче још од почетка осамдесетих година прошлог века.

–Обрачуни из тог периода не могу се упоредити са данашњим. У почетку су то била такозвана песничења, међутим, временом су бруталност и екстремизам навијачких група све више расли. Сад се у обрачунима користе боксери, палице, металне шипке, хладно, па чак и ватрено оружје. Пиротехничка средства се уносе на стадионе и то на различите начине. Скривају их чак и у интимним деловима гардеробе, а врло често их уносе жене. Један број вођа навијача бави се, под плаштом припадности навијачкој групи, инкриминисаним радњама, а неки су због најтежих кривичних дела већ одговарали пред правосудним органима. У већини случајева они прекршаје праве под дејством алкохола или опојних средстава што повећава њихову агресивност – каже Вуколић.

Он напомиње да се клубови нису јасно дистанцирали од таквих навијача.

– Битно је да клубови онемогуће одређене бенефиције које пружају хулиганима, нашта су, иначе, у обавези на основу Закона о спречавању насиља на стадионима. Тиме би се вероватно на фудбалске стадионе вратило више истинских навијача и љубитеља спорта – прича Вуколић.

Он истиче да у сузбијање насиља навијачких група треба да се укључе сви. Од родитеља, који често и не знају где су им деца, преко образовних институција, локалне заједнице, која би младим људима понудила друга места где би квалитетно могли да троше своју енергију, па до медија, који често сензационалистички приступају проблему насиља.

Бранка Васиљевић