Лоша и добра вест

Често је наглашавано, нарочито последњих месеци, да се Србија налази пред избором: којим путем даље, те да од избора тог пута зависи њена целокупна будућност. Ретко су алтернативе тако изоштрене као што је то почетком овог века – и глобално, и у нашем конкретном случају. Глобално, јер наша планета је у опасности и ако се веома брзо човечанство не опамети, а нарочито они који имају огромну моћ и који доносе најзначајније одлуке за будућност света, може се десити да је својом сопственом кратковидошћу и себичношћу доведемо у стање из кога више нема повратка. Наша судбина је, пре свега, у рукама научника који ће, надамо се, наћи начина како да се изборе с опасностима изазваним климатским променама, како да се прехрани растући број људи на земаљској кугли, који ће спречити уништавајуће дејство глобалних смртоносних епидемија. А од центара моћи зависи хоће ли се њихове препоруке спровести у дело.

Управо ту наша конкретна будућност најнепосредније је зависна од ове глобалне. Хоћемо ли имати снаге да развијамо наше научне потенцијале, који ће у много већој мери чувати и користити наше стратешке ресурсе, како бисмо не само обезбедили сопствену будућност већ и постали део глобалне борбе за очување планете? Хоће ли, пре свега, генерације младих, талентованих, образованих људи остајати у Србији или бежати главом без обзира, као што је то било у деведесетим годинама? Хоће ли наша земља постати саставни део европског научног простора, хоће ли створити могућност нашим младима да буду део високошколске и научне размене коју обезбеђује Европска унија, хоћемо ли ускоро од ЕУ добијати много већа средства за науку?

Лоша је вест да одговори на ова питања, у највећој мери, не зависе од научника самих, већ од политичара. Уколико Србија и даље остане на периферији Европске уније, изван главних токова развоја, уколико остане сиромашна и тавори у полуизолацији, онда ће наши млади талентовани, паметни људи и даље масовно одлазити из ове земље, онда ће Истраживачка станица "Петница" и даље имати разлога да се поноси тиме што њени полазници објављују текстове у најпознатијим светским часописима, а да тугује што огромна већина њих живи и ради изван Србије и не доприноси њеном развоју.

Боља је вест да грађани имају могућност да својим гласовима утичу на то да ли ће у Србији победити она алтернатива која подразумева европску перспективу и развој, или она која носи са собом самоизолацију (удаљавањем од ЕУ) и стагнацију.

Забринута сам што се довољно не наглашава опасност с којом се суочавамо – да нових стотинак хиљада или можда и више паметних, амбициозних младих људи планира да напусти земљу ако друга алтернатива победи, па чак и синови и кћери оних који нас убеђују да Србија има загарантовану будућност и изван европских интеграција.

Запитајмо се колико генерација паметних, за образовање и стваралаштво заинтересованих младих људи може ова мала брдовита балканска земља да "извезе" пре него што доведе у питање сопствени опстанак?