Loša i dobra vest

Često je naglašavano, naročito poslednjih meseci, da se Srbija nalazi pred izborom: kojim putem dalje, te da od izbora tog puta zavisi njena celokupna budućnost. Retko su alternative tako izoštrene kao što je to početkom ovog veka – i globalno, i u našem konkretnom slučaju. Globalno, jer naša planeta je u opasnosti i ako se veoma brzo čovečanstvo ne opameti, a naročito oni koji imaju ogromnu moć i koji donose najznačajnije odluke za budućnost sveta, može se desiti da je svojom sopstvenom kratkovidošću i sebičnošću dovedemo u stanje iz koga više nema povratka. Naša sudbina je, pre svega, u rukama naučnika koji će, nadamo se, naći načina kako da se izbore s opasnostima izazvanim klimatskim promenama, kako da se prehrani rastući broj ljudi na zemaljskoj kugli, koji će sprečiti uništavajuće dejstvo globalnih smrtonosnih epidemija. A od centara moći zavisi hoće li se njihove preporuke sprovesti u delo.

Upravo tu naša konkretna budućnost najneposrednije je zavisna od ove globalne. Hoćemo li imati snage da razvijamo naše naučne potencijale, koji će u mnogo većoj meri čuvati i koristiti naše strateške resurse, kako bismo ne samo obezbedili sopstvenu budućnost već i postali deo globalne borbe za očuvanje planete? Hoće li, pre svega, generacije mladih, talentovanih, obrazovanih ljudi ostajati u Srbiji ili bežati glavom bez obzira, kao što je to bilo u devedesetim godinama? Hoće li naša zemlja postati sastavni deo evropskog naučnog prostora, hoće li stvoriti mogućnost našim mladima da budu deo visokoškolske i naučne razmene koju obezbeđuje Evropska unija, hoćemo li uskoro od EU dobijati mnogo veća sredstva za nauku?

Loša je vest da odgovori na ova pitanja, u najvećoj meri, ne zavise od naučnika samih, već od političara. Ukoliko Srbija i dalje ostane na periferiji Evropske unije, izvan glavnih tokova razvoja, ukoliko ostane siromašna i tavori u poluizolaciji, onda će naši mladi talentovani, pametni ljudi i dalje masovno odlaziti iz ove zemlje, onda će Istraživačka stanica "Petnica" i dalje imati razloga da se ponosi time što njeni polaznici objavljuju tekstove u najpoznatijim svetskim časopisima, a da tuguje što ogromna većina njih živi i radi izvan Srbije i ne doprinosi njenom razvoju.

Bolja je vest da građani imaju mogućnost da svojim glasovima utiču na to da li će u Srbiji pobediti ona alternativa koja podrazumeva evropsku perspektivu i razvoj, ili ona koja nosi sa sobom samoizolaciju (udaljavanjem od EU) i stagnaciju.

Zabrinuta sam što se dovoljno ne naglašava opasnost s kojom se suočavamo – da novih stotinak hiljada ili možda i više pametnih, ambicioznih mladih ljudi planira da napusti zemlju ako druga alternativa pobedi, pa čak i sinovi i kćeri onih koji nas ubeđuju da Srbija ima zagarantovanu budućnost i izvan evropskih integracija.

Zapitajmo se koliko generacija pametnih, za obrazovanje i stvaralaštvo zainteresovanih mladih ljudi može ova mala brdovita balkanska zemlja da "izveze" pre nego što dovede u pitanje sopstveni opstanak?