Трагични расколи

Прокупље – У јесен 1917. године Топлички устанак, једини у поробљеној Европи, доживљавао је страшан крај: окупаторски војници, највише бугарски, убијали су не само последње учеснике побуне, него и жене, децу, старце.
О том страдању народа на југу Србије писац Иван Ивановић сачинио је трилогију, под насловом "Народна буна" и недавно је промовисао у Прокупљу. Први том под називом "Четници" доноси необичан поглед на драматичне догађаје у, како се тада називало, Јужној Србији, данашњој Македонији, где су се, сматра писац, у наводној борби за ослобађање од турског ропства бугарске комите и српски четници, у ствари, борили за превласт. То су биле и припреме за Топлички устанак. Према пишчевом гледању, за месец дана колико је трајала "Топличка слободна република," поновила се цела српска историја и предодредила будућност народа. У овом делу трилогије Ивановић користи дневник који је водио Коста Пећанац, један од вођа устанка, и супротставља му имагинарне записе другог вође – Косте Војиновића, његовог антипода. Између, писац даје свој поглед на историју. По њему, непрестане српске дихотомије доводе до највећих трагедија народа, па га и биолошки уназађују.

– Наша историја није само херојски мит, него и безброј посртања. Непрестани су сукоби народних вођа већ два века: Карађорђа и Милоша, Пека Павловића и књаза Николе, Аписа и краља Александра, Пећанца и Војиновића, па Пећанца и Ћићка у устанку 1941. године – све до Тита, Ранковића и Ђиласа, Стамболића и Милошевића, па и Ђинђића и Коштунице. И увек у критичним моментима по судбину народа, што води у непотребне погибије и страдања – каже за "Политику" Ивановић.

У другој књизи под насловом "Топличка држава," наш саговорник прати догађаје у самом устанку на драмски начин. Главни лик је Миливоје Перовић, писац књиге о Топличком устанку, који сада прича "оно што није смео да напише". Опет је реч о сукобу вођа, који је и одсјај сукоба Црне (Аписове) и Беле (краљеве) руке и који је народ овог краја коштао више од 20.000 жртава.

Ова својеврсна сага о српским страдањима завршава се романом "Партизани" у којем се сукоби вођа настављају. У Топлици то је сукоб Ратка Павловића Ћићка, комунистичког вође са четничким – Костом  Пећанцем. Али и шире: Пећанца са Дражом Михаиловићем и Драже са Титом.

– Све је то довело до великих и непотребних жртава које је наш народ плаћао. А и саме вође биле су, у ствари, трагичари. Једног сина војводе Мишића убијају Немци, иако му је мајка била Немица. Други је био у партизанима, а трећи Дражин заменик. Дража је имао ћерку и сина у партизанима, а други син је погинуо као четник на његове очи. И, најзад, Пећанца убијају четници, његовог сина партизани, а после рата његова супруга пере веш по кућама у Нишу – илуструје Иван Ивановић вечита српска трагична лутања. Нови Ивановићеви романи вероватно ће покренути и спорове, јер он у њима износи доста тврдњи за које до сада нисмо чули. Тако, по њему, Илинденски устанак подигли су Бугари да би се Турци жестоко осветили Србима. Ђорђе, рођени брат Светозара Милетића, прешао је к њима, а његов син ће касније постати професор универзитета у Софији и један од најљућих бугарских шовиниста. Писац не штеди ни Пашића, Стојана Протића, генерала Петра Живковића, војводу Петра Бојовића...