Обећања нису испуњена

Инвестирање у сиромашне политичке партије и самоуке политичаре, којима је то било и прво запослење, пословним људима је доносило велику корист. На путевима транзиције, инвеститори су могли да делују на доношење одговарајућих планских аката, на изградњу, приватизацију итд. За само неколико година, Србија се вишеструко задужила без могућности да дугове врати јер је уништила производњу и извоз, а друштвена предузећа продата су у бесцење, осим ,,Телекома”, ЕПС-а, војне имовине, ,,Галенике”…

Да би спровеле транзицију, за само три године после 5. октобра, некадашње мале опозиционе партије запослиле су око 17.000 страначких и других симпатизера, па је државна администрација са тадашњих 8.000 повећана на 25.000.

Поред запослења присталица и симпатизера, некадашње опозиционе партије донеле су 11. јула 2002. незакониту „Уредбу о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини”. Незаконите одредбе ове уредбе важиле су све до 20. августа 2009. кад их је влада ставила ван снаге. За то време, незаконито је додељено и откупљено неколико стотина станова и вила.

Према изјави високог градског функционера ДС-а, објављеној 8. новембра 2000, градска власт у Београду је од 27. септембра 1997. до 24. септембра 2000. године нелегално поделила 679 станова политичким активистима, глумцима, новинарима и многим другим симпатизерима и блиским особама.

У време доласка на власт, опозиционе партије су изнеле програм својих приоритета. На првом месту била је денационализација и враћање национализоване имовине, затим контрола располагања непокретном имовином... Али ова обећања нису испуњена.

Судбина која је пратила станове, односи се и на најбоље виле и на најбољи пословни простор у Београду. Да би се, како је објашњено, ова државна имовина заштитила и да би била ,,у функцији организованог изнајмљивања амбасадама” и сл. формирано је државно предузеће ДИПОС. Када је дошло до нестанка и/или отуђења великог броја вила и пословних просторија, и када је нестала документација, 26. септембра 1996. покренут је поступак ликвидације ДИПОС-а.

Затим је 25. децембра 1997, на преосталој имовини, основан нови ДИПОС. Иако се радило о државној имовини, држава никад није била оснивач овог предузећа нити га је контролисала већ је као власник уписана тек 30. јануара 2009. године.

С обзиром на то да СДК, буџетске инспекције, савезни и републички уставни судови итд. нису остварили очекивану заштиту државне имовине која је нестала или је отуђена, остаје питање: шта учинити да се сличне ствари, с преосталом имовином, не понове?

Преостала државна имовина, поред буџетских инспекција, Уставног суда Србије итд. у рукама је веома важне независне Државне ревизорске институције, која ни после четири године од оснивања нема потребне услове за рад. Ипак, смањење злоупотреба на штету јавне имовине могуће је остварити: спречавањем доношења прописа или одлука у корист и по налогу појединаца који финансирају странке или имају утицај на њих; контролом законитости претварања „права коришћења” на земљишту у „право својине” на земљишту по новом закону о планирању и изградњи; контролом оправданости и законитости у доношењу планских аката за најважније локације у Београду; спречавањем присвајања и трансформације државног земљишта и друге имовине јавних предузећа; контролом законитости доделе средстава намењених за покривање неликвидности предузећа; контролом доделе средстава намењених за куповину станова у изградњи; спречавањем стварања банкарског картела у одређивању највећих камата у Европи; контролом оправданости задуживања, у ситуацији када у Србији не постоји производња нити услови за враћање кредита; заустављањем намерно смањење вредности преосталих највећих друштвених предузећа уочи продаје итд.

Адвокат