Јуриш на Свету гору

Специјално за "Политику"
Атина, 9. јануара – Јуришом жена на Свету гору, светилиште на северу Грчке, накратко је срушена хиљадугодишња забрана свему што је женског рода да ногом ступи на територију тзв. монашке републике. Пет стотина демонстраната, међу њима и већи број жена, продрли су на манастирску територију у знак протеста због наводног присвајања јавних површина.

Све се десило брзо и неочекивано, али не из првог покушаја. Разјарени демонстранти су у понедељак ујутру насилно продрли неколико метара на манастирску територију сматрајући да имају право на овакво понашање јер се монаси, по њиховим речима, не држе правила и стављају се изнад закона. Становници неколико околних села су, наиме, већ одавно незадовољни јер сматрају да су манастири на Светој гори локалном становништву незаконито одузели око 8.300 хектара шуме и земљишта. Чланови општинског удружења Халкидикија, полуострва на коме је лоцирано двадесет манастира који имају аутономни статус, сматрају да имају право да на себе скрену пажњу власти која мора да поштује права становника ове регије.

Да изазов буде већи, у гомили демонстраната који су продрли на "свету земљу" било је и десетак жена. Иако је полиција одмах интервенисала, иако није било насиља, иако су незадовољне људе уз много галаме успели да приморају да се повуку, остаје чињеница коју су монаси најтеже примили: на територију Свете горе крочиле су жене, чиме је прекршена хиљадугодишња забрана. Наиме, према црквеном пропису из 1045. године, свим женама, свему што је женског рода, чак и животињама, забрањен је приступ на територију "манастирске републике".

"Наш чин је био симболичан, хтели смо да им покажемо да ако они не поштују породице које живе у околини градића Уранополиса, ако се стављају ван закона и иза цркве се сакривају када отимају нашу земљу, зашто бисмо ми њих поштовали", изјавила је представница демонстраната Киријаки Малама. "Захтевамо од грчке владе и Европске уније да интервенишу и једном заувек приморају манастире да поштују закон. Они су представници религије, они нису бизнисмени."

Међутим, како данас пише грчка штампа, против шест жена ће бити покренут судски поступак због кршења забране припадницама женског пола да бораве на територији Свете горе. Закон, чак, предвиђа и максималну казну од два до дванаест месеци затворске казне за овакав прекршај.

Подсетимо се да ово није први покушај жена да силом уђу међу монахе, иако је овога пута повод само последица ината. Многобројни феминистички покрети у Грчкој и широм света више пута су покушавали да сруше забрану уласка женама на Атос, али – без резултата. Без обзира на то што је реч о правилу које датира још из средњег века, Света гора и њени монаси, бар када је реч о женама, остају ван свих савремених тенденција. Европски парламент је 2002. и 2003. захтевао од Грчке да изједначи полове и женама дозволи да посете Свету гору, али су посланици остали доследни манастирским правилима и до данас нису изгласали нови закон.

Јасмина Павловић-Стаменић

-----------------------------------------------------------

Зашто жене не могу на Атос

Српска царска лавра Хиландар није био на мети протеста незадовољних грчких мештана који су продрли на територију монашке републике. Грчка штампа истиче  да су се демонстранти бунили против манастира Кутлумуш, Ватопед, Ксенофонт и Дионизијат, који су су им,  како кажу, незаконито присвојили земљу. Иначе, по грчком уставу број православних манастира на Атосу ограничен је на 20 у којима данас живи око 1.500 монаха.

Приступ женама на Свету гору званично је забранио  византијски цар Константин Мономах 1046. године. У хрисовуљи (царској повељи) која се до данас поштује на Свету гору  је забрањен приступ "...било којој жени или женки животињске врсте, дечацима и евнусима, било коме ко је голобрад..." То је учињено и из практичних разлога како би се монасима који су свој живот посветили Богу обезбедио неопходан молитвени мир са што мање искушења.

Ипак, ово строго правило кроз историју је више пута кршено, најчешће у време великих епидемија, али и током грчког устанка када су се многобројне жене и деца крили по светогорским гудурама.

По православном предању Пресвета Богородица је због буре уместо на Кипар лађом пристала на источну обалу Свете горе где се данас налази манастир Ивирон. Она је својим боравком благословила ово место  и поручила: "Благодат Божија нека буде на месту овом и на онима који овде бораве с вером и побожношћу чувајући заповести Сина и Бога мојега..."

Од тада се Света гора назива још и "Богородичин врт или перивој" и на овом полуострву су почели да се подвизавају монаси и да се отварају манастири. Званично први мушки манастир, Велику лавру, на Атосу  основао је свети  Атанасије Атонски 963. године.

Иначе, Света гора није једина православна светиња на коју жене немају приступ. У православни манастир Светог Саве Освећеног, недалеко од Јерусалима, у којем је Свети Сава српски добио на дар велике светиње патерицу и две иконе "Тројеручицу" и "Млекопитатељницу", жене и дан-данас не могу да уђу.

Историја Свете горе, ипак, бележи посете жена. Зна се да је у зиму 1347-1348. године због куге у Хиландару боравила Јелена, жена цара Душана. Једина жена која је добила дозволу да ступи на Атос била је Мара Бранковић, ћерка српског деспота Ђурђа Бранковића, жена султана Мурата. Због доброчинства према Цркви њој је било омогућено да обиђе манастире Светог Павла, Зограф и Хиландар.

У хроникама хиландарског игумана Данила Другог, који је бранио манастир од опсаде одметнутих каталонских плаћеника од 1307. до 1310. године, пише "да је глад на Светој гори била толика да су деца умирала мајкама на грудима". 

Такође, у време грађанског рата у Грчкој у саставу партизанских јединица које су ушле на Свету гору било је жена. За отварање Свете горе женама својевремено се залагала и грчка министарка културе Мелина Меркури, али њен предлог није прошао у парламенту.