Хилари узвраћа ударац

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 9. јануара – Жене су најзад следиле жену, снажне воље али и меког срца – изјавила је рецепционарка Елејн Маркис. Тако је објаснила свој лични бирачки преврат – кренула је јуче да гласа за Барака Обаму, али је у последњи час променила мишљење и гласала за Хилари Клинтон.
Сличан заокрет су направиле и многе друге грађанке Њу Хемпшира. Жене су, тако, кључно допринеле јучерашњој победи њујоршке сенаторке и бивше "прве даме" над осталим претендентима, у Демократској партији, за председника САД. Аналитичари се, при том, слажу и у оцени да је Клинтонова велико престројавање, по полној линији, изазвала вече уочи избора – својим сузним очима.

Исповедивши се да јој је "тешко", после неуспеха на изјашњавању у Ајови где се пласирала иза Обаме и Џона Едвардса, она се с муком обуздавала да не бризне у плач, што је дирнуло свеколико "сестринство" – приметила је и колумнисткиња "Њујорк тајмса" Морин Дауд. Сузе у очима дале су "хуманију и црту шире идентификације" лику председничке аспиранткиње, коју је био глас да је "превише крута" и да инсистира на имиџу "изнад масе".

Тешко је присетити се случаја сличног овоме, у коме су "изненадне сузе" довеле до "изненадне изборне победе". Нови феномен ће се још помно преиспитивати, уз одгонетање загонетке – да ли су овлажене очи најефикаснија доза за придобијање политичке наклоности, или се још већи ефекат може постићи несуздржаним плачем.

Да ли је почела превратничка "сузна фаза" америчких избора – питају се циници. Досад су се председнички аспиранти трудили да гласаче придобију – осмесима и форсирањем доброг расположења, дозвољавајући да им "визионарске погледе" замагле само – радоснице.

Славећи касно синоћ, у поодмакло данашње јутро по европском времену, Клинтонова није пустила радоснице иако није крила тријумфаторску радост. Избегла је и да апострофира жене као творце њене победе. Применила је други емотивни "удар", истичући блискост – срца. "Сви смо говорили из срца… срце ми је пуно" – поручивала је. Уз принцип "од срца срцу", пронашла је "свој сопствени израз" – објаснила је.

Било како било, тек јуче је, рекло би се, забележена прва значајна – изразито женска победа у процесу за избор шефа Беле куће. Клинтон је, према расположивим евиденцијама, надмашила Обаму за само три процента (49:46 одсто), сакупивши знатно више женских гласова од њега – 47:34. "Вашингтон пост" је такође подсетио да је пет дана раније у Ајови он, у том домену, био успешнији од ње за пет постотака. Важност те промене огледа се и у чињеници да су, у бирачком телу Њу Хемпшира, мушкарци чинили убедљиву – мањину.

Највећи пораз претрпели су – анкетари, драстично оманувши у прогнози њухемпширског изјашњавања. Прогнозирали су да ће Обама убедљиво надмашити Хилари, с разликом од девет до 13 процената, и да ће то бити "вероватно почетак њеног краја".

Неверицу у назирућу победу Клинтонове, најдуже је одржавао Си-Ен-Ен. Задржао је "резерву" и према извештају АП о таквом исходу, понављајући да још нису пристигли гласови са универзитета, где је Обамино јако упориште. Та ТВ мрежа се одлучила да призна "нову реалност" тек кад је уснимила Обаму како се спрема да упути честитку победници. Само неколико минута пре тога, водитељ је сугерисао да је "пред нама дуга ноћ, с могућним пребројавањима до последњег гласа"…

Предизборна кампања је, чини се, поодавно засута разним претеривањима. Предубеђењима, огромним свотама новца, олаким тумачењима процеса. Најпре се, већим делом прошле године, претеривало у тврђењима да је Клинтонова "сигуран победник" да би се после њеног пораза прошле недеље у Ајови инсистирало како је "отписана", па да је илиноиском сенатору Обами "отворен" пут ка страначкој номинацији.

За "отписаног" је подуже важио и републикански ветеран Џон Мекејн. Истањили су му се финансијски прилози, почео је да отпушта кампањске сараднике, а ипак је јуче убедљиво савладао партијске ривале. Добио је пет одсто више гласова (37:32) од другопласираног, финансијски импозантног и издашног Мита Ромнија.

Мекејнов узлет махом се приписује чињеници да је "доследан чак и кад није популаран", на пример – у залагању за наставак рата у Ираку "до коначне победе". Као и – демонстрираној спремности да се издвоји из партијске инерције, што му је донело, како се процењује, одлучујући прилив гласова ванпартијаца.

Његова и победа Клинтонове у Њу Хемпширу, унеле су нову драматику у изјашњавања о претендентима за наследника Џорџа Буша у Белој кући. Тим пре што се испоставља да и такмаци и бирачи, без обзира на све међусобне разлике, исказују противљење досадашњем унутрашњем и спољном курсу Америке. Стиче се, чак, утисак да свако ко рачуна да завлада Белом кућом, мора да искаже незадовољство њеним садашњим "газдама".

Очекује се да одлука о учесницима завршног, новембарског, дуела за новог председника САД буде донета, или бар изгледна, после страначког изјашњавања у низу савезних држава – 5. фебруара. Дотад следи – оштра селекција, уз слутње да би могао да се умеша и неко "трећи", као што је Мајкл Блумберг, њујоршки градоначелник и милијардер, сада ванпартијац, а својевремено члан обеју главних странака.

Засад главну пажњу привлачи двобој унутар Демократске партије – без преседана. Између Клинтонове, која би била прва жена, и Обаме који би постао први црнац на челу САД…

-----------------------------------------------------------

Промена на подијуму

Нису само сузе, наравно, допринеле "непредвиђеном" успеху Хилари Клинтон у Њу Хемпширу. Променила је и тактику па и састав на говорничком подијуму. Уместо личности које подсећају на прошлост, као што је некадашња шефица дипломатије Мадлен Олбрајт, уз себе је јуче поставила више "свежих лица", примећено је.