Проћердане милијарде долара

У последњих седам година Србија је "појела" 39 милијарди долара, а упркос великом девизном приливу остварен је скроман раст националног дохотка. Ова тврдња, коју је пре два дана за наш лист изнео проф. др Млађен Ковачевић, јуче је забринула стручну јавност. Поготову када се зна да је укупан спољни дуг крајем новембра прошле године прешао 25 милијарди долара. Према речима Мирослава Здравковића из Економског института, најалармантније код ових цифара су опасне тенденције њиховог раста.

– У првих десет месеци прошле године Србија је користила кредита у вредности од 5,6 милијарди долара, док је у истом периоду 2006. повучено нових кредита у износу од 4,3 милијарде долара.

У неповољном правцу иду задуживања банака које су у првих девет месеци просечно позајмљивале 72 милиона, док су се у октобру задужиле у износу од 181 милион долара. Најстрашније звуче подаци о кредитирању предузећа, која су у октобру повукла нових кредита у износу од 588 милиона долара, док је месечни просек, у периоду јануар–септембар износио 435 милиона долара – објаснио је Здравковић и додао да то може да изазове значајне притиске на девизно тржиште и однос динара према евру.

Ипак, Дејан Шошкић, ванредни професор Економског факултета у Београду, ублажава црне прогнозе својих колега истичући да нас као пореске обвезнике највише треба да се тиче државни дуг, који се плаћа преко наших леђа. Према доступним подацима јавни сектор је у периоду јануар–октобар 2007. године у односу на исти период 2006. смањио ново задуживање са 375 милиона долара на 236.

– Највише треба да нас брине стање државног дуга. С обзиром на то да се јавни дуг смањује, онда у том домену нема разлога за бригу. С друге стране, задуживање предузећа се повећава, али то је првенствено проблем њихових власника, односно акционара и кредитора, а мање нас обичних грађана. Враћање оваквих позајмица не може да изазове озбиљне макроекономске последице. Евентуално се у тренутку враћања дугова у условима смањеног девизног прилива може јавити повећана тражња на страни девизних средстава и притисак на девизни курс. Треба имати у виду да задуженост предузећа данас није исто што и задуженост предузећа пре тридесет година, када је, по правилу, држава стајала иза њих – истакао је Шошкић који је сагласан са Млађеном Ковачевићем да је од 39 милијарди долара девизног прилива и њиховим усмеравањем у производњу свакако могао да се оствари већи раст бруто домаћег производа.

Ипак, Мирослав Здравковић упозорава да евентуални раст курса динара, изазван отплатом нагомиланих дугова предузећа, и те како утиче на наше буџете и цене. Поготово у ситуацији када увоз расте у односу на извоз.

Мирослав Прокопијевић, директор Центра за слободно тржише, истиче да је сада касно дебатовати о томе да ли смо могли и другачије да искористимо 39 милијарди долара које су у последњих седам година преко инвестиција, кредита и рођака из иностранства стигле у Србију. То што смо их појели кроз потрошњу у враћање дугова, а мање "штекајући" и улажући, у великој мери је одредило дестимулативно пословно окружење.