Керум није нарочито одгојен

Од нашег сталног дописника
Загреб, септембра – Недавни националистички антисрпски испад сплитског градоначелника Жељка Керума који је изазвао реакције у обе наше средине био је повод да са Жарком Пуховским, професором загребачког Филозофског факултета и агилним аналитичарем актуелних друштвених и политичких збивања, поразговарамо о утицају таквих догађаја на нормализацију односа између наше две земље и народа.

Изјава градоначелника Сплита о Србима узбуркала је јавност у обе земље. Да ли и колико такви догађаји утичу на односе наша два народа и земље?

По мојем суду, односи међу друштвима пре свега потпуно су резистентни на оно што се догађа у јавном животу. Заборавља се да то што данас говори Керум, што је ипак срећом скандалозна чињеница, није ништа друго до оно што је припадало преовлађујућој политичкој култури Хрватске пре десетак година. Након тога – да не говоримо само о говорима него и о убијањима и рату – ствари су се запрепашћујуће брзо почеле нормализовати. Ја не верујем да то битно утиче на односе. Наравно, треба осудити тај говор, али акценат је да га треба осудити због њега самога, због садржаја говора, а не због некаквих политичких импликација.

Уверен сам да су односи друштава заправо добри, да су почели пре свега братством криминалаца већ у рату, да је онда палицу преузела полиција која се морала, иако кроз зубе, окренути међусобној сарадњи, јер су се криминалци показали спретнији у томе. Политичари су зачуђујуће добро сарађивали. Председник Месић и председник Тадић имају изразито добре односе без обзира на повремене неспоразуме, па и Санадер је имао таква добра искуства.

Мени се чинило да се односи са Србијом побољшавају „пребрзо”, док се односи са Србима у Хрватској побољшавају преспоро. То је било у време Рачанове владе (2000–2003). Санадер је ствар окренуо и нагло поправио односе са Србима у Хрватској. С мало злобе  се каже „Хрвати имају Србе као своје кућне љубимце”. Кад их има 4,5 одсто могу имати и потпредседника владе, што се кад их је било три пута више сматрало незамисливим.

На политичком нивоу, дакле, односи су одлични и са Србима у Хрватској и са Србијом, а свеједно то повратницима, рецимо, много не помаже.

Споменули сте преовлађујућу хрватску политичку културу од пре десетак година. Како данас оцењујете ту ситуацију?

Данас је постало јасно да пристојни Хрвати неће користити националистичке – да будем прецизнији – шовинистичке фразе против Срба, да то више није у добрим друштвима прихватљиво, иако има изузетака за разлику од деведесетих година. Велику ствар је направио премијер Санадер, и то се не сме заборавити, а с друге стране Пуповац и читаво друштво.

Сада имамо парадоксалну ситуацију о којој се у Србији вероватно мало зна – да Јадранку Косор у влади одржавају људи из коалиције, пре свега Слободан Узелац и Ђурђа Адлешић. Против ње је низ властитих страначких чланова. И то је парадокс у којем су Срби добили једно велико политичко значење. Међутим, у друштвеном животу су односи следећи: нема више простаклука – или нема уобичајеног, нема више шовинизма – или нема уобичајеног, али у општинама око Книна, уз Уну, неким деловима Кордуна итд. постоје стотине породица повратника које живе у потпуно неприхватљивим условима. Делимично објективно условљеним, јер су то били сиромашни крајеви, али најчешће условљени недостатком добре воље – да не кажем злом вољом – локалних власти. Кад год се направи дрека, кад год интервенишу медији или неко из политике онда се тој једној породици која је узета у фокус пажње помогне, а осталима остаје ситуација какве јесте. Међутим, у Хрватској су и најглупљи националисти схватили да Срби више никада неће бити довољно бројни и довољно јаки да буду опасност и то је – парадоксално или не – јако олабавило ситуацију.

У предизборној кампањи је објављено је да је Керумов стриц – у чијој кући је одрастао – отишао у партизане и убрзо погинуо на Сутјесци. Он се сигурно није борио за ово што сада говори Керум, који напомиње: „Тако смо одгојени“!

Керумова предност је у томе што није нарочито одгојен. И он је ту своју предност култивирао. Не верујем да ико може бити тако примитиван каквим се Керум приказује. Дакле, то је култивирани примитивизам који се показао успешним. Он је довео себе у ситуацију да може причати шта год му падне на памет – са Станковићем рецимо – и да се онда догоди потпуно неприхватљива ствар – да се ХРТ извињава за оно што је рекао човек којег су интервјуисали, при чему се њихов новинар јасно оградио. Потпуно је, по мени, неприхватљиво то што се Хрватска телевизија извињавала за ово, али то је иста Хрватска телевизија на којој су се годинама могле чути страшне ствари, па још се повремено ту и тамо могу чути страшне ствари за које телевизија може бити одговорна.

Јавност се лако узбуди на овакве догађаје као што је испад Керума, а зашто се тако не узбуђује када се откривају малверзације и пљачке попут ове у Хрватској електропривреди?

Људи се више узрујавају због онога што је ређе. Сад су код нас новчане афере, политичко-финансијске афере, постале дословце дневна ствар. Нико се не може сваки дан узрујавати – данас је ХЕП, сутра су Хрватске воде, па Хрватске цесте, а за три дана је не знам шта, а после пет дана сам напросто исцрпљен и не могу реаговати. Ово с Керумом је ипак у последњих неколико месеци једна иновативна ствар, а како људи заборављају да је то некад било опште место хрватске јавности – скандализују се. А још се више скандализују они који се сећају да је то било опште место, па то желе потиснути тако што реагују на Керума, наравно типично – тражећи да полиција и тужилаштво реше ствар, а не они који су политички задужени. Јер Керумова срамота је срамота свих Сплићана који су га изабрали.

Радоје Арсенић