Коалиција ипак на руском гасу
До новог сусрета српске и руске преговарачке групе, везаног за градњу гасовода "Јужни ток", приватизацију НИС-а и завршетак подземног складишта гаса "Банатски Двор", могло би доћи до краја недеље. Када тачно, за сада још није прецизирано. Извесно је једино да ће се, уколико до сусрета дође, још једном прочешљати сви детаљи документа – платформе коју је српска страна уочи Нове године предала Русима, а која се тиче трасе којом би гасовод прошао, његовог капацитета као и цене по којој би се 51 одсто НИС-а продао "Гаспромњефту" – ћерки фирме "Гаспрома". Извори "Политике" тврде да писање појединих медија, да је српска влада тражила две милијарде евра за продају већинског пакета НИС-а не стоје, јер да је тако, онда Млађан Динкић, министар економије и бивши члан Радне групе за преговоре, не би напустио ово место. Познато је да је Г17 плус био једино незадовољан оценом "Гаспрома" да за НИС треба дати 528 милиона долара и још око 500 милиона долара за модернизацију, подсећа овај извор близак влади. Колика ће се цена за НИС на крају постићи зависиће искључиво од умешности преговарања српске стране са Русима наредних дана.
Извори блиски и председнику и премијеру тврде да не стоје ни приче о томе да је ДСС условио Бориса Тадића да ће Споразум са ЕУ бити потписан само ако се НИС прода Русима, називајући то – "чистом будалаштином".
Извор близак председнику државе верује да је сама платформа коју је званични Београд предао Русима већ "готова ствар" и да ће споразум о градњи гасовода, "модернизацији НИС-а" и резервоару за гас бити верификован ако не у Софији 18. јануара, када је најављен долазак руског председника Владимира Путина, онда убрзо после тога.
Цео посао око потписивања међудржавног споразума са званичном Русијом може се отезати само због тога што овај предлог морају да верификују и посланици у Скупштини Србије.
Извесно је међутим, да би уочи председничких избора, самом Тадићу ово могао бити предизборни адут, јер би Србија преко партнерства са "Гаспромом" постала регионални лидер у овом делу Европе.
Како код било, Србија не треба да пропусти ову шансу и заокружи своју енергетску причу са Русима, истиче исти извор и додаје да је једино тако могуће обезбедити довољно гаса не само у овом часу када топлане троше двоструко скупљи мазут, што грађане много кошта, него и дугорочно убудуће.
Ако се око "Банатског двора" буде правио цео систем складишта природног гаса, а Руси у међувремену не одустану ни од изградње две најављене гасне (термо)електране, инвестиције руске стране у Србији могу бити још значајније, а енергетска стабилност већа.
Ове цифре адут су на који коалициони партнери у Влади Србије рачунају као алиби за то што ће у директној погодби Русима продати НИС. Наравно, врло је важно да руски "Гаспром" обелодани и трасу којом ће гас коначно потећи, као и колики ће његов капацитет бити. Помињана је могућност да у прво време буде с капацитетом транзита 18 милијарди кубних метара гаса годишње, а да се потом прошири.
За сада је још неизвесно да ли ће гасовод "Јужни ток" од Русије дном Црног мора стизати до неке од бугарских лука (Варна или Бургас), или ће се завршавати у Румунији (на пример, у луци Констанца). За крак "Јужног тока" ка југу Апенинског полуострва трасе, такође, нису одређене. У оптицају је варијанта да гасовод стигне до бугарске луке Бургас па потом паралелно с будућим гасоводом иде ка Грчкој, односно Александропулосу, а одатле да се територијом Грчке спушта на југ и од Пелопонеза, морским путем, кроз Средоземно море, стигне до Италије. Помиње се и опција да гасовод иде од Бугарске до Ниша, а одатле да се спушта на југ и у Италију, док би други крак овог цевовода ишао на север.
У самом НИС-у не крију да би ова компанија могла много више да кошта државу него што Србија може да добије његовом продајом. Књиговодствена вредност НИС-а је нешто већа од 1,2 милијарде долара а тржишну вредност српске нафтне компаније може да одреди само тржиште. Да би НИС стао на ноге потребно је у модернизацију рафинерија уложити бар 500 милиона долара. Инвестиције у рафинерије не вреде, међутим ништа без улагања у бензинске пумпе. Под претпоставком да се у сваку од 200 пумпи које су на добрим локацијама уложи бар по милион долара испада да за продајну мрежу треба најмање 200 милиона долара.
Наравно, тендер може бити расписан, на њега ће се јавити и други велики нафтни играчи и то је, разуме се, сасвим легитимно. Ствар је, међутим, у томе што они немају стратешке резерве црног злата и гаса, што опет, може довести у питање енергетску стабилност земље.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


