Обамин говор од похвала до осуда

Ако га хвале Моамер Гадафи и Уго Чавес, који не крију презир према досадашњој америчкој спољној политици, сасвим је разумљиво да је Обамин дебитантски говор у УН изазвао опречне реакције, од хвалоспева до оптужби да је ослабио позицију Америке.

Они који покушавају да умање значај Обаминог говора истичу да је међу 192 земље чије су делегације седеле под сводом УН најмање стотину оних које су по оцени Фридом хауса „делимично слободне” или „нису слободне”.

„Обамина очигледна незаинтересованост за поштовање људских права одлично пролази у УН, где најмање половина чланица има неславан учинак у тој сфери”, оштар је Најл Гарденер из фондације Херитиџ.

На првој страни „Њујорк тајмса” објављено је писмо Американца који живи у Шангају и који каже да је слушао председников говор са великим поносом и олакшањем. „Поносом, после срамоте због арогантног унилатерализма претходне администрације, а олакшањем због тога што на њено место није дошла иста таква или још гора администрација”, написао је извесни Марк Идс.

Да ли је Обамин говор поправио имиџ САД у свету или му је нанео штету, била је тема емисије на Фокс телевизији. У програм се укључио бивши амерички амбасадор у УН Џон Болтон и рекао да сматра да је Обама наиван ако мисли да су УН место где ће се решити сви проблеми.

На питање новинарке да ли је „ико од тих земаља икада захвалио Америци” за помоћ и лидерску улогу коју преузима у важним стварима, Болтон је одговорио:

„Можда би вам то рекли приватно, али када имате председника који се извињава за политику претходне администрације, тешко је замислити зашто би друге владе имале користи од захваљивања Америци.”

У одбрану председника скочио је новинар Марк Лион Голдберг, који прати рад светске организације за „Ју-Ен диспеч”.

 „Обамин говор у Генералној скупштини одсликава свет онакав какав јесте – а не какав би унилатералисти попут Гардинера волели да буде”, написао је Голдберг.

Коментатор „Њујорк поста” пита се да ли се иједан амерички председник тако наслађивао неуспесима своје земље. Посебно га критикује због реченице да све земље имају заједничке интересе, јер по, његовом мишљењу, немају – и наводи примере: „Грузији је у интересу да постане снажна земља способна да се брани, Русији је у интересу да је смрви.”

Канадски „Торонто стар” хвали Обамину поруку свету да је „Џорџ Буш отишао и да Америка више не тврди да има монопол на мудрост”.

Првом црном председнику замерено је такође да је себи дао превелики значај, док је у исто време ослабио позицију своје земље.

Посебно је засметала ова реченица: „Када сумњате у мотиве и карактер моје земље, погледајте само конкретне мере које смо предузели за последњих девет месеци.” То је као да је рекао „помислите на мене када мислите о дивоти и величини САД”, коментарише новинар Стив Хејс, који је цео говор оценио као веома непријатан. Он је критиковао и УН као „напуклу институцију”, коју Обама сада уздиже и поверава јој светске проблеме, а не може да спроведе резолуције о Ираку и Ирану, па чак ни да ограничи Гадафијев говор на разумну меру.

Ј. К.