Ко ће бити господар тајни војних служби

Генерални инспектор Војнобезбедносне агенције (ВБА) и Војнообавештајне агенције (ВОА), кога ће по прекјуче усвојеном предлогу закона о ВБА и ВОА именовати Влада Србије, биће несумњиво један од најбоље информисаних људи у држави. Како је изјавио шеф владине канцеларије за односе са медијима Миливоје Михајловић, текст предлога закона који је усвојила влада биће достављен Скупштини кроз неколико дана а тренутно се налази у процесу правно-техничке редакције због чега је недоступан јавности.

У интервјуу за „Политику” министар одбране Драган Шутановац је рекао да је управо генерални инспектор ВБА и ВОА најбитнија новина која се уводи. Особа на тој функцији имаће овлашћења да надзире рад војних тајних служби и контролише законитост њиховог рада. Шутановац је нагласио да ће војне тајне службе и даље контролисати и парламентарни Одбор за безбедност и одбрану.

Др Зоран Драгишић, професор београдског Факултета безбедности, сматра да би генерални инспектор морао да има потпуни увид у све активности војних агенција, осим у податке о изворима информација и о акцијама које су у току. Осим законитости рада, веома је важна и контрола трошења новца.

– Ако би се десило да члан скупштинског одбора или генерални инспектор одају службену тајну која им је поверена, то би требало сматрати велеиздајом, за шта би по мени требало да се заради 40 година затвора. Посланици, чланови Одбора за одбрану и безбедност, као и генерални инспектор морали би да потпишу и обавезу чувања тајности података до којих су дошли – категоричан је Драгишић.

Наш саговорник напомиње да би ваљало да се под лупом овог инспектора нађу све домаће службе, укључујући и Безбедносно-информативну агенцију (БИА).

– Што се тиче услова које кандидат мора да испуни да би дошао на место инспектора, то би била диплома правног факултета или факултета безбедности, а најбоље би било када би имао комбинацију тог образовања. Требало би да има и најмање пет година радног стажа, не би смео да буде осуђиван на безусловне казне, а у тренутку када се бира против њега не би смео да се води кривични поступак. Један од најбитнијих услова био би да никада није радио у служби безбедности – наглашава Драгишић.

Пензионисани пуковник ВБА Звонко Хорват каже да се не би могло олако дефинисати из којих би структура инспектор требало да потиче али, за разлику од Драгишића, напомиње да „не би било на одмет” искуство рада у тајној служби, или бар извесно образовање о раду служби. Приликом избора генералног инспектора, требало би прибавити необавезујуће мишљење скупштинског одбора за одбрану и безбедност, који би требало да задржи досадашње ингеренције, како о томе не би одлучивао ужи круг.

– Није ми познат текст усвојеног предлога закона, али сматрам да би у њему морале бити јасно дефинисане обавезе генералног инспектора према влади али и Скупштини. Док је закон био у фази расправе, највише примедби било је управо на скрајнуту улогу парламента у контроли тајних служби – објашњава Хорват.

Иако јавност очекује да шефови агенција одбору и инспектору треба да предочавају спектакуларне тајне детаље, он сматра да би то потенцијално дерогирало рад тајних служби и угрожавало њихов рад и њихове изворе, и довело их чак и у смртну опасност.

– За контролу законитости довољно је знати псеудоним оперативне везе или сарадника – тврди Хорват.

Бивши начелник Ресора државне безбедности Горан Петровић сматра да је истицање института генералног инспектора у први план „манипулација и заташкавање свега што у нацрту закона није ваљало”. Он каже да се досадашње функционисање парламентарног одбора на плану контроле тајних служби може окарактерисати као трагикомедија и фарса, јер му није познато да је ико од чланова одбора користио право да му се стави на увид документација обимнија од оне презентиране на седници одбора.

– Одредбе о генералном инспектору у нацрту закона нису биле разрађене, а сада и не знамо да ли је све то и остало тако – каже Петровић.

Тереза Бојковић

----------------------------------------------------

Службе, шефови, акције…

ВБА је контраобавештајна служба, на чијем је челу од 2004. године Светко Ковач. Ови безбедњаци недавно су се истакли пресецањем активности криминалне групе која се, на основу лажних уверења са ВМА о здравственом стању после наводних рањавања у ратовима деведесетих, бавила малверзацијама у вези са доделом станова и новчаних принадлежности. Пре седам година бившег потпредседника владе Момчила Перишића ухапсили су оперативци ове службе током састанка са шефом ЦИА за Балкан у мотелу на Ибарској магистрали.

ВОА је обавештајна служба која, пре свега, прикупља информације у иностранству. На челу ове тајне службе однедавно је пуковник Драган Владисављевић. Најпознатији успех ове службе забележен је 1998. године када су преко француског официра у Бриселу добијени планови ваздушних напада НАТО на СР Југославију.