Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Једномесечни притвор за Србе из Новог Брда

Једномесечни притвор за Србе из Новог Брда
Протест у селу Бостан

Косовска Митровица – Претпретресни судија Еулекса Аркадијус Седек одредио је тридесетодневни притвор тројици Срба – браћи Срећку и Слободану Мартиновићу и Светлани Стојановић, осумњиченима за наводно почињени ратни злочин од 17. до 22. априла 1999. године на подручју новобрдске општине, док је Срђан Филић пуштен да се брани са слободе. Претходног дана из полицијског притвора пуштен је Добривоје Трајковић, који је приведен под оптужбом да је ометао хапшења. Срећко и Слободан Мартиновић, родом из засеока Плавице, налазе се у притворској јединици у Приштини, док је по речима адвоката Светлане Стојановић из Бостана она у притворској јединици у Липљану.

Адвокат Миодраг Бркљач, који брани Слободана Мартиновића, и Миро Делевић, који заступа Светлану Стојановић кажу да је процес монтиран. Њих двојица и Дејан Васић, адвокат Срећка Мартиновића, током јучерашњег дана поднели су жалбе против решења о једномесечном притвору.

„Прошло је већ десет година од момента када су они наводно извршили то кривично дело, а ипак се нису померили из својих кућа. Да се осећају кривим не би били на очима оштећених. Тражили смо да се бране са слободе, али је Еулекс судија остао при тврдњи да би они могли да побегну, да би евентуално вршили притисак на сведоке”, каже Бркљач. Браниоци осумњичених наводе да ће се са својим клијентима видети почетком наредне недеље.

Звонимир Стевић, држави секретар у Министарству за КиМ и председник Координационог центра за Космет, сматра да су околности под којима су Срби ухапшени нејасни и збуњујући. „Како је сада могло да се напрасно утврди да су ови људи наводно починили ратне злочине, ако се зна да су појединци радили у КПС-у, или су активни полицајци, или су радили у институцијама које су под мониторингом међународне заједнице”, рекао је он за „Политику”. Стевић наглашава да су министарство и Координациони центар „одмах ангажовали свој правни тим”, који ће пружити правну помоћ адвокатима на Космету.

Стојан Станојевић, председник општине Ново Брдо, каже да у целој новобрдској општини влада страх, а посебно због чињенице да су специјалне јединице полиције „Роса”, уз асистенцију Еулекса, у среду увече поново направиле преметачину у селу, трагајући за Синишом Филићем, братом пуштеног Срђана. Оштећене породице ће, како је навео, поднети и приватне тужбе против припадника специјалних јединица које су у среду ујутро насилнички упале у овај крај.

У Еулексу, међутим, оповргавају тврдње оштећених. „Операција је спроведена уз пуно поштовање највиших професионалних стандарда и процедура, а свако ко сматра да се према њему  неоправдано поступало може да поднесе званичну жалбу, па ће се спровести интерна истрага. Тврдње, као што су да је било насилничких и застрашујућих акција против малолетника нису истините”, каже за Карин Лимдал. Специјалне јединице полиције Еулекса су приликом хапшења петоро Срба, према тврдњи Добривоја Трајковића, малтретирале и његову малолетну децу у коју су биле уперене пушке.

Биљана Радомировић

------------------------------------------------------------

Пуцано на возило Еулекса

Косовска Митровица – За сада непознати нападачи пуцали су прексиноћ, нешто после 19 часова, на делу магистралног пута између Зубиног Потока и Капије број 31 (Брњак) на конвој возила Еулекса. Повређених нема, а причињена је мања материјална штета, рекао је за „Политику” Бесим Хоти, регионални портпарол КПС-а у Косовској Митровици. По речима Хотија, припадници Еулекса, који су кренули ка административном прелазу Брњак, а били су у пратњи возила царине, чули су неколико пуцњева (од шест до седам) из ватреног оружја, али су ипак кренули ка Брњаку. Да се напад догодио, потврдио је за „Политику” и Ханс Кристијан Класинг, портпарол Еулекса, рекавши да је причињена материјална штета на једном од возила, где је на задњим вратима џипа примећена рупа од метка. Класинг наводи да ће истрагу спровести припадници Еулекса и КПС-а. У конвоју су били припадници румунских снага.

Б. Р.

----------------------------------------------------------

За хапшења Срба било довољно упрети прстом

Од 34 ухапшена Србина, најчешће оптужена за ратни злочин, 28 ослобођено у поновљеним процесима пред међународним институцијама

Од доласка Кфора на Косово и Метохију од јуна 1999. године до данас, према подацима који су доступни Министарству за Косово и Метохију, више од 40 Срба из покрајине ухапшено је под оптужбама за најтежа кривична дела, најчешће за ратне злочине. Највише хапшења десило се у другој половини 1999. и почетком 2000. године када је, према евиденцији правне службе Министарства за КиМ, регистровано 34 ухапшена за најтежа дела. Ослобођено је 28 ухапшених док су шесторица маја 2002. године, у складу са Споразумом СРЈ и Унмика о премештају осуђених лица, пребачена на издржавање казне у затворе Републике Србије. Најпознатији су случајеви Милоша Јокића, Анђелка Колашинца, Бешовић Веселина, Момчила Трајковића, Драгана Николића, Грковић Саше, Мирослава Вучковића, Игора Симића и Стојановић Божидара.

Већина ухапшених провела је и више од годину дана у притвору без суђења. Прво су боравили у Бондстилу, а касније су пребачени у Окружни затвор у Косовској Митровици. Пошто је Унмик формирао посебно правосуђе на КиМ судиле су им искључиво судије Албанци које су их проглашавале кривим и одређивали им најтеже казне и до 20 година затвора у првостепеним пресудама. Након што је Уредбом Унмика 2000/62 прописано да за наведена кривична дела суде искључиво међународне судије у поновним поступцима по жалбама већина ухапшених је ослобођена оптужби и пуштена на слободу у периоду 2002–2006.

Срби су, како кажу у министарству, хапшени по пријавама комшија Албанаца за етнички мотивисане злочине геноцида и ратних злочина над цивилним становништвом. Најчешћа квалификација била је ратни злочин над цивилима Албанцима  по члану 142 Кривичног закона Југославије, али и за дела убиства или илегалног поседовања оружја. Оптужбе углавном нису праћене озбиљним материјалним доказима већ је једноставно било довољно само пријавити одређеног Србина и на њега „упрети прстом”.

Србе је хапсила и КПС полиција под оптужбама за класичне ратне злочине или за убиства почињена током оружаних сукоба.

П. Р.

----------------------------------------------------------

Богдановић затражио комплетну информацију о хапшењу Срба

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић затражио је јуче од представника Европске уније Питера Соренсена пуну информацију о хапшењу Срба из косовске општине Ново Брдо, који су осумњичени за ратне злочине. „Соренсен је преузео обавезу да пренесе захтев Еулексу и да по добијању информације одмах са њом упозна министра Богдановића”, саопштило је Министарство за Косово и Метохију.

Богдановић је са Соренсеном, изаслаником високог представника Европске уније за спољну политику и безбедност Хавијера Солане, разговарао у Београду, додаје се у саопштењу. Министарство за Косово и Метохију „још једном наглашава приврженост цивилизацијском ставу да свако ко је одговоран за ратне злочине, мора да одговара за почињена недела”.

То министарство у саопштењу инсистира на разјашњењу овог случаја, да би се отклонила свака сумња да се злоупотребом тајних оптужница за ратне злочине настоји да се спречи повратак избеглих и расељених Срба на Косово и Метохију. „Отклањањем ове сумње повратило би се поверење српског становништва на Космету у легално међународно присуство у покрајини”, додаје се у саопштењу.

Танјуг

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.