Росин се вратио у Приштину

Премда се именовање Лоренса Росина за првог заменика шефа Унмика чини као протоколарна одлука Бан Ки Муна, биографија овог пензионисаног америчког дипломате наводи на закључак да САД желе да на Косову у наредном периоду имају човека од великог поверења, који важи за својеврсног "косовског специјалца". По трећи пут на служби у јужној српској покрајини, педесетпетогодишњи дипломата замениће Стивена Шука, против којег је унутрашња контрола УН започела истрагу о наводним везама са женама запосленим у Мисији УН, као и везама са хашким оптужеником Рамушем Харадинајем. Да је Росин човек који "у прсте" зна прилике на Косову и целом Балкану, потврђује чињеница да је управо он био први човек Мисије САД у Приштини непосредно после бомбардовања НАТО-а, при чему је тада руководио свим америчким политичким потезима у вези са Косовом. Штавише, пре доласка на Косово, своје познавање балканских прилика Росин је вежбао као директор Уреда за питања јужне и средње Европе при Стејт департменту тако што је креирао америчку политичку платформу према шест земаља источног Јадрана, укључујући и решавање косовске кризе. Иако се са преговора Срба и косовских Албанаца у Рамбујеу и Паризу сви сећају Мадлен Олбрајт као главног "кувара" из америчких редова, управо је Лари Росин предводио америчке дипломате и био својеврсна веза америчке администрације са политичким и војним вођама на Косову.

Осим тога, нови заменик шефа Унмика је својевремено на Косову надзирао рад свих агенција америчке владе, при чему је имао посебан задатак да прати примену планова о разминирању, подели хуманитарне помоћи и оцени степена заштите људских и мањинских права.

Ипак, 2001. године замењује Вилијема Монтгомерија на месту амбасадора САД у Загребу, да би се коју годину касније вратио на Косово као први заменик тадашњег шефа Унмика Сорена Јесена Петерсена. Иако је чак дошао у сукоб са албанским медијима на Косову, бранећи права дечанских монаха, Росин ће међу Србима остати упамћен као човек који је потписао уредбе којима се на Косову оснивају министарства правосуђа и унутрашњих послова, као и утврђује оквир Косовске полицијске службе.

Штавише, приликом одласка са ове дужности у фебруару претпрошле године, Лари Росин је проценио да ће 2006. година бити година у којој ће можда Косово постати независно, и то не само зато што је то политика Унмика или шефа те администрације, него зато што су то у последње време изрекле многобројне међународне дипломате.

Иначе, пре него што је постао стручњак за Балкан, Росин је био у дипломатским мисијама у Шпанији и Холандији, потом заменик помоћника америчког државног секретара за Европу и Евроазију, а у Савету за националну сигурност као виши директор за стратешко планирање и југоисточну Азију. У својој каријери овај искусни дипломата учествовао је у раду америчке преговарачке мисије која је омогућила америчким војницима мирно искрцавање на тло Хаитија, а 1983. године је чак учествовао у војној интервенцији на Гренаду, у склопу америчких снага за посебне операције. Све ово допринело је да, после пензионисања у америчкој дипломатији, од 2004. до 2006. буде помоћник генералног секретара УН, као и заменик шефа Мисије УН на Хаитију. Протекле године, Росин, који говори шпански, холандски и српски, радио је као виши међународни координатор при коалицији "Сачувајмо Дарфур", која окупља невладине организације за људска права. Доласком на Косово, Лари Росин наставља своје службовање у УН.