Раскопавање „Колубаре” на закуп

На колубарским коповима хиљаде радника црнчи у црној прашини, у џиновским кратерима по којима бауљају огромни багери. Са оближње висоравни ти исти радници поред гигантских машина подсећају на играчке на навијање. У Лазаревцу, на који ветар често наноси угљену прашину са копова, вози се највише џипова „хонда” по глави становника у региону, каже један мештанин, тврдећи да су џипови почели да се паркирају поред кафића од оног момента када су нагло скочиле цене закупа грађевинске механизације у рударском басену „Колубара”.

Од када је чуо да су трошкови за изнајмљивање машина од приватника у „Колубари” са 350.000 евра, колико су износили 2000. године, нарасли на чак 40 милиона евра у прошлој години, овај мештанин, који у слободно време броји џипове по Лазаревцу, а у радно време копа угаљ који се транспортује у Термоелектрану Обреновац, верује да ће заувек остати играчка на навијање у још једној контроверзној причи о српској транзицији.

Јавна је тајна да је рентирање машина на колубарском копу постало златни бизнис у Лазаревцу за велики број приватника, јер је „Колубара” на изнајмљивање машина у последњих пет година потрошила око 100 милиона евра. Градоначелник Београда Драган Ђилас отворио је ову аферу, наводећи да је „Колубара” највеће легло криминала и корупције међу свим јавним предузећима у главном граду, али је тек најсвежији обрачун закупа механизације новог директора „Колубаре” Небојше Ћерана открио детаље пословања највећег произвођача угља у Србији.

У обрачуну у који је „Политика” имала увид, трошкови годишњег закупа су први пут знатно порасли 2003. године, са 151 милион динара на 202.729.000 динара, док је највећи скок забележен 2006. године, када је приватницима исплаћено чак милијарду и 502 милиона динара, што је готово пет пута више у односу на 2005. годину.

– У прошлој години, на закуп механизације су потрошене четири милијарде и 232 милиона динара. Дошао сам 10. јула на чело „Колубаре” и тражио сам редукцију трошкова. Трошак закупа механизације у августу износио је 81 милион динара, без ПДВ-а. Према годишњој динамици, укупни трошкови у овој години требало би да износе око милијарду динара – каже генерални директор „Колубаре” Небојша Ћеран.

У новој калкулацији директора, осим што је избачено пола машина са копа, смањене су и цене закупа од 10 до 20 одсто. Ограничено је радно време машина до осам сати, а у јавности су кружиле приче да се књижило како су машине радиле 22 или чак 24 сата дневно.

Ћеран, међутим, нема утисак да је ушао у опасну причу, јер је прекинуо ланац партнерства између „Колубаре” и приватника:

– За сада немам проблема са групама које су се вероватно обогатиле на закупу машина. Истине ради, до сада нисам видео фактуре које би потврдиле да су машине стављане у погон 22 или 24 сата.

Из басена дневно одлази 70.000 тона угља само за ТО у Обреновцу, која прави половину струје у Србији и директор каже да је свестан чињенице да овакве компаније послују са „сега-мега” износима. Али, иако је смањио трошкове закупа механизације за четири пута, он каже да је управо ових дана наручио студију која ће показати да ли је ранијих година било исплативије да „Колубара” купи машине, него да их за високе суме изнајмљује од приватника. Није, заправо, јасно зашто басен није куповао нове машине, које коштају од 150.000 до пола милиона евра.

– Не желим да ову причу претворим у сензацију, не бавим се интерном истрагом, имам довољно проблема. Нећу да будем роб прича о прошлости. Не очекујте ни да „Колубара” сада издаје листинг тих приватних фирми. Немам, такође, ни информације да полиција спроводи истрагу – бар се мени нико није јављао. Не бих могао да се закунем ни да ли је закуп машина у протеклом периоду био нерационалан, али мислим да је мој обрачун закупа ипак оптималан – каже Ћеран.

Због полемика у јавности, у којима су претходна руководства прозвана за малверзације са приватницима, Ћеран је расписао „претходни распис за јавни тендер за закуп механизације”. Наиме, тендери за закуп механизације раније нису расписивани, јер је „Колубара”, по Закону о јавним набавкама, имала право да уговара послове закупа са ћеркама фирмама – „Колубара грађевинаром”, „Колубара услугама” и задругом „Мали Борак”, која је такође у државној својини.

Ћеран наглашава да не жели да ову аферу претвори у лични однос између њега и Драгана Томића, првог човека „Колубаре” од маја 2004. до краја 2007. године, у време када су скакале цене закупа. Наиме, док је Ћеран кадар Демократске странке (био је и председник општине Обреновац), Драган Томић је члан ДСС-а и тренутно обавља дужност шефа одборничке групе ДСС–НС у Скупштини града Београда.

Објашњавајући зашто су цене закупа порасле са 202 милиона динара на две милијарде и 426 милиона у 2007. години, дакле, 10 пута, Томић за „Политику” објашњава:

– Зашто нико не каже колика је била производња? Са 36 милиона метара кубних откривке подигли смо производњу на 79 милиона и 800.000 метара кубних, у периоду од 2000. до 2008. године, а производња угља је са 24 милиона тона подигнута на 30 милиона и 200.000 тона, у периоду од 2004. до 2008. године. Већ две године нисам директор, а само мене питају за закуп. Изричито тврдим да малверзација није било. Да би се закупила машина, требало је осам до девет потписа разних надзорних органа – истиче Томић.

Он тврди да своје имовинско стање јавно приказује од 2000. године, од када је градски одборник:

– Питајте колико ће требати машина новом директору у марту, када се буде топио снег. Не окривљујем уопште садашњег директора за покретање афере, само гледам када ће да ме скину са леђа.

Томић тврди да у пословању током његове владавине, у доба премијерског мандата Војислава Коштунице, није било криминалних радњи у „Колубари”. Он оптужује градске власти да су покренуле аферу „зато што су изгубили Земун и Вождовац, а Лазаревац не могу да освоје”.

У Лазаревцу, београдској општини у којој је власништво над багерима било злата вредно, влада коалиција ДСС–НС, СРС и СПС.

Александар Апостоловски

--------------------------------------------------

Политички компликовано

Славољуб Павловић, председник социјалиста Лазаревца и директор „Колубара грађевинара”, каже да уговори о закупу машина постоје и да су доступни јавности. Он за себе тврди да је „орочени директор” „Колубара грађевинара”. Наиме, запослен је у „Колубари”, а у ћерку фирму „Колубара грађевинар” је прешао 20. јуна 2007. Он је био директор сектора помоћне механизације од 1997. до 2000. године, а од 2005. до 2007. био је технички директор помоћне механизације.

– Обим послова на коповима је диктирао закуп машина. Да ли су број тих машина и цена закупа били адекватни, то морају да кажу службе из економског сектора, као и рударско-оперативног сектора – каже Павловић.

Градоначелник Ђилас недавно га је оптужио да је „сам себи рентирао стару и растурену ’ладу’ за 1.000 евра месечно и на тај начин узео много више пара него што тај ауто вреди”. Павловић узвраћа: „То је компликована политичка прича”.