Напуљ потонуо у ђубре

Од нашег специјалног извештача
Тренто, 9. јануара – Кроз зимску измаглицу пробија се отровни дим спаљеног ђубрета који се диже са хрпа распорених врећа расутих по улицама – докле год се поглед пружа – а из тмине израњају редови оклопљених припадника специјалних полицијских снага и палицама замахују према гневним демонстрантима. Сцена више подсећа на научнофантастичну филмску верзију краја цивилизације него на свакодневицу Напуља, трећег по величини италијанског града, престонице регије Кампаније. У овом лепом приморском делу Италије већ десети дан, наиме, траје "рат отпадом", чији корени сежу 14 година уназад (кад је први пут постало очигледно да су локалне депоније препуне), а разрешење је "орочено" до истека наредна четири месеца. Толико је, наиме, озлојеђени италијански премијер Романо Проди, након јучерашњег састанка са члановима свог кабинета, дао новопостављеном "цару отпада" (како га овдашњи медији називају) Ђанију де Ђенару, некадашњем шефу италијанске полиције, да уз помоћ полиције и војске (укључен је и шеф војске генерал Франко Ђанини) уклони око 110.000 тона ђубрета из Напуља и околних места и пронађе начин за привремено складиштење нових количина.

Проди је, истовремено, поручио локалним властима да у том року изађу са предлогом трајног решења кризе, или ће проблем прикупљања, одношења, одлагања и рециклаже смећа у Кампанији преузети у своје руке италијанска влада.

На први поглед може изгледати да би потоња варијанта била најбоља и већ се назире питање зашто тако није учињено још раније. Одговор је типично напуљски: као и у другим финансијски уносним секторима, тако и у "сметларским пословима" овде главну реч води локална мафија, Камора. А они који не поштују закон, наравно, не воде много рачуна ни о интересима грађана. Тако се догодило да су, око Нове године, гомиле црних врећа из домаћинстава, заједно са другим врстама комуналног и индустријског отпада, уместо на депонијама – затвореним јер су се препуниле – завршиле у предграђу Напуља и на њивама Кампаније.

Владин покушај да, после 11 година, поново отвори сметлиште у околини места Пјануре, које је у међувремену очишћено и претворено у травом и жбуњем прекривену ливаду, спречили су тамошњи становници. Нису помогла ни уверавања "зеленог" министра за екологију Алфонса Пекорара Сканија, њиховог природног савезника, да би то била само привремена мера. Наиме, требало је да још прошле године у спорном подручју испод Везува буде отворено модерно постројење за уништавање отпада, прво такве врсте у Италији, али како од њега до данас нема ни трага ни гласа, јасно је откуд неповерење грађана. "Једва смо се изборили да из суседства уклонимо извор загађења, зараза и болести, који су нам годинама уништавали живот. Нећемо насести лажима политичара, нећемо допустити да поново будемо жртве. Обећали су да ће на месту бившег ђубришта направити терене за голф, а сад би опет да нам врате прљавштину и смрад. Нешто не видим да су њихови луксузни летњиковци окружени контејнерима, па зашто бисмо ми пристали да живимо у говнима!?", пита Анђело Ланцано, 56-годишњи становник Пјануре, чије су речи пренеле и стране агенције.

Своје непристајање на улогу "жртвеног јагњета" у најновијој епизоди рата отпадом (претходна се, да подсетимо, одиграла крајем јуна прошле године, кад је италијанској влади, неспособној да сама изађе на крај са сличном ситуацијом наталоженог смећа које трули на ужареним напуљским улицама, притекла у помоћ Европска комисија) локално становништво је исказало масовним демонстрацијама. У почетку мирним, али касније и насилним: међу повређенима у ноћним сукобима углавном су били сами грађани, али и неколико новинара. Екипа државне телевизије РАИ пре две вечери била је нападнута, а њена опрема однета у једном од таквих обрачуна.

Протест под вулканом био би, можда, избегнут, а проблем са смећем брже и безболније отклоњен да све то није последица дугогодишње неефикасности и корупције локалних политичара и умешаности организованог криминала. Рафел Кантоне, државни тужилац, уверен је да је једино дугорочно решење – гушење Каморе. "Камора је укључена у све послове са смећем још од осамдесетих година прошлог века и она је допустила да огромне количине токсичног отпада буду остављене на дивљим депонијама. Ово је веома профитабилан бизнис, говоримо о милионима евра", упозорава Кантоне.

Док италијанска влада и власти у Напуљу покушавају да пронађу трајни одговор на питање где и како сместити стотине хиљада тона ђубрета, родитељи ђака из угрожених делова Кампаније одбијају да шаљу своју децу у школе, упркос Продијевој наредби да се настава мора одвијати ту, а не у суседној долини Аосте или под Доломитима. Полиција је, додуше, рашчистила прилазе некима од школа, али смрад запаљеног ђубрета и даље се осећа у целој области.