Изборна бура у америчкој шољи чаја

Чај је постао главна тема узавреле борбе за председничке номинације у Сједињеним Америчким Државама кад је Барак Обама алудирао да је једино искуство његове главне супарнице Хилари Клинтон у спољној политици – пијење овог топлог напитка. "Моје искуство је у томе што схватам како свет гледа на Америку, што сам живео у иностранству и што сам путовао, а и у томе што имам породицу ван наше земље. То је искуство, то је разумевање. Не само то са којим сам светским лидерима разговарао и пио чај у амбасадоровој кући, већ разумевање живота људи као што је моја бака која живи у маленој колиби у Африци", рекао је Обама крајем децембра током кампање у Ајови, ниједном речју не поменувши колегиницу из Сената. Ипак, штаб Хилари Клинтон одмах је увређено реаговао саопштењем бившег државног секретара Мадлен Олбрајт: "Сенаторкa Клинтон била је у избегличким камповима, болницама, сиротиштима и селима широм света, укључујући и места на којима чај није уобичајено пиће".

Дан касније, и Хилари Клинтон је у говору поменула своје искуство из времена кад је била прва дама. "Имала сам част да путујем широм света и представљам нашу земљу. Веома често одлазила сам на места која нису била погодна за посету председника. У Белој кући смо говорили да, ако је нека земља сувише опасна, премала или много сиромашна, онда треба послати прву даму", нашалила се.

Присећајући се путовања, Хилари је описала оно из марта 1996. када је слетела на аеродром у Тузли. "Била сам прва истакнута америчка личност која је тамо отишла", рекла је и нагласила да је слетање било несигурно и непријатно и да је из авиона морала да истрчи да би избегла снајпере. "Не сећам се да ми је неко после свега тога понудио чај". У то време, у Босни је пет месеци био мир, америчка база "Орао" код Тузле била је најбезбедније место у земљи, а са Хилари Клинтон су се на сцени пред војницима појавили и чувена певачица Шерил Кроу и комичар Синбад. Колико се зна, њих двоје се нису жалили на снајпере и опасност.

У штабу Барака Обаме ипак нису искористили прилику да поентирају и да на овом примеру докажу да Хилари Клинтон нема искуство у спољној политици које тврди да има. На нервозу саветника бивше прве даме, одговорено је реченицом "кад смо већ код чаја, изгледа да у штабу Клинтонове пију превише кафе".

Ова полемика међу кандидатима Демократске странке тако је завршена, а да није разјашњено зашто је госпођа Клинтон обманула јавност говорећи о својој посети Босни.

Разлог можда лежи и у чињеници да су главни спољнополитички саветници и сами били ангажовани на Балкану, или као функционери у Клинтоновој администрацији или као новинари. Један од главних саветника је 37-годишња Саманта Пауер, која је почетком деведесетих година извештавала о рату у Босни, а прославила се 2003. године, кад је за књигу "Проблем из пакла: Америка и ера геноцида" добила Пулицерову награду.

У тој књизи критикује се политика Вашингтона, пре свега то што није успео да "заустави геноцид" у Босни, на Косову, у Руанди и у Камбоџи. Пауерова каже да је њено виђење америчке силе променила Босна, у коју је стигла са 22 године, право са студија.

"Слика је била надреална и крајње разочаравајућа и обесхрабрујућа када сам, с једне стране, видела изгладнеле и мршаве мушкарце иза бодљикаве жице у концентрационим логорима и, с друге, авионе НАТО-а који надлећу надгледајући крвопролиће и ништа не предузимају. То ме је променило у смислу да сам, док сам одрастала, мислила да је рат нешто што треба да се избегне по сваку цену, а овде су сада биле околности које су ме навеле да пожелим да ти авиони НАТО-а нешто учине. У ствари, хтела сам рат", изјавила је Саманта Пауер у једном интервјуу.

У том смислу она је блиска Хилари Клинтон, која је заговарала бомбардовање српских положаја у Босни и Херцеговини 1995. и интервенцију против СР Југославије 1999. године. Тадашња прва дама је пред почетак бомбардовања телефонирала супругу из Африке и, како се присећала касније: "Подстицала сам га да бомбардује".

За агресију се залагала и тадашњи државни секретар Мадлен Олбрајт, која је била убеђена да ће Слободан Милошевић "попустити на први мирис барута". "Била је шокирана када се то није догодило", пише амерички месечник "Ризон".

О улози Олбрајтове у кампањи Хилари Клинтон писао је јуче и "Вашингтон пост". "Већ недељама се прича да бивши државни секретар Мадлен Олбрајт себе види на истој функцији у случају да сенатор Хилари Родам Клинтон постане председник", објашњава Ал Кејмен у својој колумни у овом листу.

"Затим, објављена је и нова књига Олбрајтове под насловом "Забелешке за изабраног председника: Како да повратимо углед и вођство Америке". Онда се појавила на позорници, на централном месту, одмах с десне стране Хилари Клинтон, после састанка партије у Ајови прошле недеље. (И даље покушавам да схватим како се то догодило с обзиром на то да Клинтон тврди да ће бити отелотворење промена. И шта је генерал Весли Кларк радио стојећи поред Хилари Клинтон?) Ту су биле и "старбакс" шоље за кафу са изрекама разних истакнутих личности. Број 287 је чувено запажање Олбрајтове: "У паклу постоји посебно место за оне жене које не помажу другим женама."

Зато смо је позвали и питали: шта је са тим гласинама? И ево шта је одговорила, преко представника за штампу: "Волела сам да будем државни секретар. То је посао који се не добија два пута. Једина особа која је на том месту била два пута био је Данијел Вебстер, а ја нисам Данијел Вебстер".

Овакав одговор не мора да се протумачи као "не", а то што се Мадлен Олбрајт позива на име једног од највећих америчких државника из 19. века могло би да се протумачи и као "да".