Описивање пуног круга

Челни људи "Напстера", једног од најпознатијих сервиса за онлајн продају музике, одлучили су да у своју понуду врате незаштићени МП 3 формат. То значи да ће, слично сервису iTunes, и на "Напстеру" од друге половине ове године бити могуће скидање фајлова који ће са сигурношћу радити на свим МП 3 уређајима, што до сада није био случај.
Да подсетимо, за "Напстерово" име се везује рађање пиратерије у дигиталном облику. Првобитно настао као програм за тзв. peer to peer размену фајлова, овај интернет-сервис поставио је софтверски камен темељац за илегално скидање музичких фајлова са глобалне мреже, што су дискографски могули означили као главни узрок губитака који се мере милијардама долара.

Шон Фонинг, студент на Нортистерн универзитету у Бостону, креирао је овај програм како би олакшао проналажење музичких фајлова на Интернету. Лак за употребу, "Напстер" је брзо освојио симпатије корисника својом огромном датотеком песама.

Наравно, настао је проблем измирења ауторских права. Цеховска организација америчких дискографских кућа обезбедила је 1999. сервису широк публицитет подижући оптужницу против њега и захтевајући гашење "Напстера" због илегалног трансфера фајлова. Број корисника премашио је 25 милиона, што је довело до притужби чланова групе "Металика", Мадоне и других извођача.

Суд је 2001. донео одлуку којом се налаже гашење сервиса и исплаћивање милионских одштета које су првобитну верзију "Напстера" одвеле у банкрот. Фирма је као сервис за легално скидање заштићених фајлова почела са радом две године касније, када је право на коришћење имена стекла фирма "Роксио".

Поучена овим непријатним искуством, дискографска индустрија је уложила средства у развијање тзв. DRM технологије која је имала за циљ да онемогући пиратерију. Умножавање дигиталних снимака није смањивало његов квалитет, као што је то био случај раније са аудио-касетом.

Иако су све веће дискографске куће прихватиле уградњу заштитне технологије на својим издањима, успон онлајн сервиса за продају музичких фајлова довео је челне људе у дискографским кућама до закључка да DRM технологија није вратила уложена средства.

Невоља је била у томе што је овом технологијом било могуће заштитити цеде-ромове а не обичне аудио-компакт дискове. Цеде-ромови нису могли да репродукују звук на сваком музичком уређају, што је довело до револта код купаца, који се додатно појачао када су откривене његове контраиндикације на компјутерске оперативне системе, који су често "падали" приликом пуштања заштићених носача звука.

Са друге стране, размена фајлова се показала као изузетно маркетиншко средство чинећи формат компакт диска превазиђеним стандардом. Суочене са могућношћу потпуног нестанка, дискографске куће сада морају да се прилагођавају потребама тржишта, а не обрнуто, што је био случај до пре неку годину.