Благо са аукције

Недавно је у Београду одржана 32. аукција марака, поштанске историје и папирног новца у организацији Српског филателистичког клуба. Аукција, поред филателиста и нумизматичара, наишла је на велико интересовање међу сакупљачима ордења и државних акција Краљевине Југославије, јер је био понуђен богат избор материјала из ових области.

У понуди је било укупно 2.110 лотова од којих је продато чак преко 1.600. Занимљиво је да је већина најскупљих лотова продата. И лотови са ниском почетном ценом добро су се продавали, па се дешавало да излицитирана цена буде дупло виша у односу на почетну, што показује да економска криза није озбиљније погодила колекционаре поштанских објеката и новчаница, односно да сакупљање овог материјала представља и један вид инвестиције у нестабилним економским временима. Трећина материјала се односила на подручје Србије, и то као Кнежевина и Краљевина или као окупирана област за време два светска рата. Од осталих подручја бивших југословенских република највише је била заступљена Хрватска, и то кроз материјал НДХ и области Фијуме (Ријека).

Подручје Босне и Херцеговине је било заступљено са око 300 лотова. Ту се могао наћи поштански материјал који је обухватао турску администрацију, затим аустријску управу, па разна помоћна издања за Краљевину СХС и Југославију, а на крају Федерацију БиХ и Републику Српску. Црна Гора са поштанском историјом је понуђена са стотинак лотова међу којима су неки били врло интересантни за специјалисте овог подручја. Словенија је такође била добро покривена, посебно са издањима из 1919. са обиљем ретких грешака, као и неколико реткости Војне управе ЈНА из Трста. Укупно је понуђено око 250 лотова.

Највишу цену на аукцији постигла је новчаница од 100 перпера Црне Горе из 1912. године. Понуђени примерак био је благо пресавијен и званично је поништен са две рупе. Означен је у категорији „одличан други квалитет” и представља најређу новчаницу овог подручја и уједно је светски раритет. Колико је било интересовање за ову новчаницу показује податак да је почетна цена била 1.600 евра, и да је продата за рекордних 7.400 евра.

(/slika2)У области филателије највишу цену достигло је писмо из периода аустријске окупације БиХ из 1894. године, које је продато по почетној цени од 4.500 евра. Најскупље продата поштанска марка на аукцији је из 1868. године са ликом кнеза Михаила од једне паре. Ово је уједно и најређа српска марка и постигла је цену од 4.100 евра. Међу продатим филателистичким колекцијама издваја се збирка Краљевине Југославије, која је од почетних 1.500 евра достигла износ од 2.400 евра.

Најскупља серија била је „велика Сента” из 1944. године. То су марке Мађарске са претиском петокраке звезде и натписом Југославија, које је користио Народноослободилачки одбор града Сенте. Серија је продата за 1.500 евра, а почета цена била је 950 евра. Што се тиче карата и разгледница ту су биле две антимасонске пропагандне карте из 1941. године, које су продате по цени од 920 евра свака, а њихова почетна цена износила је свега по 190 евра.

Што се тиче ордења, највишу цену је достигао орден народног хероја – 1.500 евра, а орден југословенске звезде првог реда продат је за 1.300 евра, иако му је почетна цена била 900 евра.