Престанак узбуне?

Пољска се "не осећа угроженом од Ирана", изјавио је министар спољних послова те земље Сикорски, рекавши да Варшава и Вашингтон још немају споразум о пројектилима противракетне одбране (ПРО) на тлу Пољске, а пре него што би се такав уговор потписао, Варшава жели разјашњења и тим поводом захтева преговоре.
"То је амерички, а не пољски пројекат", цитиран је Сикорски. Пољска жели да се обавести "о цени и чује о ризицима" прихватања оружја. "Политичка цена" могли би бити, на пример, "погоршани односи Пољске с Русијом". Због тога, Варшава ће преговарати, не само са САД, него и са Русијом.

Уколико слух не вара, реч је о новој поенти у шлагеру Вашингтона о тобожњем страховању САД да Европа може бити нападнута "ракетама из Ирана", због чега је "неопходно" да батерије америчке ПРО буду размештене негде ближе… Русији! На пример, у Пољској.

Ако се неко сећа, Бушова потрага за ракетним положајем почела је прилично изокола. Помињана су разна потенцијално добра места за заштиту од пројектила "изопштених режима" (у почетку, не само Ирана него и Северне Кореје). Традиционално, тадашњи премијер Британије Блер био је спреман да то буде Енглеска. Немачка и Француска су устале против идеје уопште (откуд сад опасност ракетирања Европе из Ирана?). Онда је поменуто да би полигон можда могла бити Мађарска. Док се на мапи није на крају застало код Чешке и Пољске, такорећи уз руску границу.

Праг се сагласио с радарима, а влада бившег премијера Пољске Качињског са идејом да се у Пољској инсталирају ПРО ракете.

У сектору безбедности Европе тек тиме је међутим почео дар-мар. Европско крило НАТО обрело се на цедилу. Видело се да ни о чему није упитано. Ствар је личила на активирање осовине Вашингтон – Варшава, једног посебног новоствореног језгра од источноевропских савезника Америке.

"Одбрана од Ирана" требало је да се спреми до 2011, али трајекторије су се замрсиле већ раније, чим су пре правих испаљени први политички пројектили. Иран, актер којег би амерички програм требало да се тиче највише, показао се равнодушним. А Руси, у чијем правцу тобоже нико није ни гледао, јер се све време говорило о "опасности од Ирана", постајали су све више узнемирени.

Епилог је познат. Москва је затегла ствари до краја, претећи да ће и она своје ракетно оружје нациљати у правцу Европе.

У читавој афери најзанимљивија је међутим била улога Пољске, јер њен националистички ксенофоб Качињски није политички заратио само с Русијом, него и с Европом. Чак и Немачком. Процењивао је да је Пољској најважнија и довољна њена прекоокеанска савезница Америка.

Берлин је из Варшаве оптуживан да је у политичком дослуху с Москвом, у интересу тобожње репризе њиховог познатог пакта у прошлости...Углавном, десетогодишњи споразум о партнерству и сарадњи ЕУ и Русије истекао је 2007. без обнове. Пољска је блокирала преговоре, доводећи у кризу и руско-европске односе.

Поставља се питање, шта се то променило те Пољска одједном наговештава значајно другачију политику? Нови председник владе у Варшави, пољски демократа Туск, допутоваће фебруара у Москву. НАТО говори о преговорима, па сада каже: ПРО је ствар договора Пољске, САД, али и Русије…