Prestanak uzbune?

Poljska se "ne oseća ugroženom od Irana", izjavio je ministar spoljnih poslova te zemlje Sikorski, rekavši da Varšava i Vašington još nemaju sporazum o projektilima protivraketne odbrane (PRO) na tlu Poljske, a pre nego što bi se takav ugovor potpisao, Varšava želi razjašnjenja i tim povodom zahteva pregovore.
"To je američki, a ne poljski projekat", citiran je Sikorski. Poljska želi da se obavesti "o ceni i čuje o rizicima" prihvatanja oružja. "Politička cena" mogli bi biti, na primer, "pogoršani odnosi Poljske s Rusijom". Zbog toga, Varšava će pregovarati, ne samo sa SAD, nego i sa Rusijom.

Ukoliko sluh ne vara, reč je o novoj poenti u šlageru Vašingtona o tobožnjem strahovanju SAD da Evropa može biti napadnuta "raketama iz Irana", zbog čega je "neophodno" da baterije američke PRO budu razmeštene negde bliže… Rusiji! Na primer, u Poljskoj.

Ako se neko seća, Bušova potraga za raketnim položajem počela je prilično izokola. Pominjana su razna potencijalno dobra mesta za zaštitu od projektila "izopštenih režima" (u početku, ne samo Irana nego i Severne Koreje). Tradicionalno, tadašnji premijer Britanije Bler bio je spreman da to bude Engleska. Nemačka i Francuska su ustale protiv ideje uopšte (otkud sad opasnost raketiranja Evrope iz Irana?). Onda je pomenuto da bi poligon možda mogla biti Mađarska. Dok se na mapi nije na kraju zastalo kod Češke i Poljske, takoreći uz rusku granicu.

Prag se saglasio s radarima, a vlada bivšeg premijera Poljske Kačinjskog sa idejom da se u Poljskoj instaliraju PRO rakete.

U sektoru bezbednosti Evrope tek time je međutim počeo dar-mar. Evropsko krilo NATO obrelo se na cedilu. Videlo se da ni o čemu nije upitano. Stvar je ličila na aktiviranje osovine Vašington – Varšava, jednog posebnog novostvorenog jezgra od istočnoevropskih saveznika Amerike.

"Odbrana od Irana" trebalo je da se spremi do 2011, ali trajektorije su se zamrsile već ranije, čim su pre pravih ispaljeni prvi politički projektili. Iran, akter kojeg bi američki program trebalo da se tiče najviše, pokazao se ravnodušnim. A Rusi, u čijem pravcu tobože niko nije ni gledao, jer se sve vreme govorilo o "opasnosti od Irana", postajali su sve više uznemireni.

Epilog je poznat. Moskva je zategla stvari do kraja, preteći da će i ona svoje raketno oružje naciljati u pravcu Evrope.

U čitavoj aferi najzanimljivija je međutim bila uloga Poljske, jer njen nacionalistički ksenofob Kačinjski nije politički zaratio samo s Rusijom, nego i s Evropom. Čak i Nemačkom. Procenjivao je da je Poljskoj najvažnija i dovoljna njena prekookeanska saveznica Amerika.

Berlin je iz Varšave optuživan da je u političkom dosluhu s Moskvom, u interesu tobožnje reprize njihovog poznatog pakta u prošlosti...Uglavnom, desetogodišnji sporazum o partnerstvu i saradnji EU i Rusije istekao je 2007. bez obnove. Poljska je blokirala pregovore, dovodeći u krizu i rusko-evropske odnose.

Postavlja se pitanje, šta se to promenilo te Poljska odjednom nagoveštava značajno drugačiju politiku? Novi predsednik vlade u Varšavi, poljski demokrata Tusk, doputovaće februara u Moskvu. NATO govori o pregovorima, pa sada kaže: PRO je stvar dogovora Poljske, SAD, ali i Rusije…