Američka „licenca” za žešći ukrajinski rat

Pred­sed­nik Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va Do­nald Tramp odo­brio je Ukra­ji­ni i Evro­plja­ni­ma da po ame­rič­koj li­cen­ci pro­iz­vo­de od­bram­be­ne ra­ket­ne si­ste­me „pa­tri­ot”. Ova­kva od­lu­ka pro­i­za­šla je iz či­nje­ni­ce da ni sa­me SAD ni­su u mo­guć­no­sti da na go­di­šnjem ni­vou pro­iz­ve­du do­volj­no ovih pro­jek­ti­la, po­go­to­vo usled za­u­ze­to­sti u ra­tu pro­tiv Ira­na.

Na­ja­ve da bi „pa­tri­o­ti” mo­gli da se pro­iz­vo­de u Ukra­ji­ni, gde tre­nut­no za nji­ma vla­da ve­li­ka po­tra­žnja zbog su­ko­ba sa Ru­si­jom, pro­me­nje­ne su i sa­da se kao me­sto nji­ho­vog kom­ple­ti­ra­nja po­mi­nju fa­bri­ke u Ne­mač­koj i Ru­mu­ni­ji. Raz­log za pro­me­nu je či­nje­ni­ca da su pro­iz­vod­ni po­go­ni u sa­moj Ukra­ji­ni če­sto na uda­ru ra­zor­nih ru­skih pro­jek­ti­la i, uglav­nom, ne­u­po­tre­blji­vi. U tom smi­slu na­vo­di se pri­mer ne­mač­kog „Rajn­me­ta­la”, ko­ji je na­me­ra­vao u Ukra­ji­ni da otvo­ri čak osam svo­jih fa­bri­ka. Iz­gra­đe­na je i otvo­re­na sa­mo jed­na, ali je i ona vr­lo br­zo do te­me­lja uni­šte­na u ru­skim va­zdu­šnim na­pa­di­ma.

Pod­se­ti­mo, ra­ket­ni si­ste­mi „pa­tri­ot” su me­đu naj­na­pred­ni­jim si­ste­mi­ma za pro­tiv­va­zdu­ho­plov­nu od­bra­nu. Na­me­nje­ni su za­šti­ti avi­o­na, od kr­sta­re­ćih i ba­li­stič­kih ra­ke­ta, pa i naj­sa­vre­me­ni­jih bes­pi­lot­nih le­te­li­ca. Nji­ho­va glav­na ma­na je pre­vi­so­ka ce­na po­što jed­na kom­plet­na ba­te­ri­ja ko­šta pri­bli­žno 1,1 mi­li­jar­du ame­rič­kih do­la­ra. Ta­ko­đe, kao ne­po­volj­na ka­rak­te­ri­sti­ka po­mi­nje se i nji­ho­va ogra­ni­če­na pro­iz­vod­nja, ko­ja tre­nut­no iz­no­si oko 700 je­di­ni­ca go­di­šnje. Upra­vo to je i na­ve­lo Tram­pa da do­zvo­li mon­ta­žu iz­van te­ri­to­ri­je SAD.

Struč­nja­ci, me­đu­tim, sma­tra­ju da pro­iz­vod­nja „pa­tri­o­ta” u Evro­pi ne­će ključ­no uti­ca­ti na raz­voj si­tu­a­ci­je u Ukra­ji­ni. Mo­gu­će je da rat bu­de do­ne­kle pro­du­žen, pa i u iz­ve­snoj me­ri kom­pli­ko­va­ni­ji, ra­zor­ni­ji, ali nje­gov is­hod je već sa­da ja­san. Po­go­to­vo što pro­iz­vod­nja ovih si­ste­ma zah­te­va du­žu vre­men­sku pri­pre­mu, kao i ve­li­ka fi­nan­sij­ska iz­da­va­nja. Ta­ko­đe, tre­ba na­gla­si­ti da ru­ska ar­mi­ja već sa­da po­se­du­je ra­ket­no na­o­ru­ža­nje na­pred­ni­je od „pa­tri­o­ta” i da je ono već uve­li­ko u funk­ci­ji.

Ide­ja je da se Evro­pa u iz­ve­snoj me­ri oslo­bo­di za­vi­sno­sti od ame­rič­kog na­o­ru­ža­nja, ali to je sva­ka­ko ne­će do­ve­sti u istu ra­van sa svet­skim ve­le­si­la­ma.

Ne­ma sum­nje da je rat u Ukra­ji­ni po­slu­žio kao do­bar po­li­gon za pro­ce­nu sop­stve­nih bor­be­nih mo­guć­no­sti i u SAD i u Evro­pi. Za­ključ­ci baš i ni­su ohra­bru­ju­ći. Po­seb­no na Sta­rom kon­ti­nen­tu, gde se rat­na pro­iz­vod­nja du­go gu­ra­la u dru­gi plan, u uve­re­nju da bi se Ame­ri­ka, kao li­der NA­TO-a, ne­sum­nji­vo od­mah u pu­noj me­ri an­ga­žo­va­la u od­bra­ni svo­jih sa­ve­zni­ka.

Okol­no­sti na glo­bal­nom ni­vou ka­zu­ju da pot­pu­no od­ri­ca­nje od ra­to­va ni­ka­da ni­je bi­lo op­ci­ja ve­li­kih si­la, pa ni onih ko­je su u pro­šlo­sti vo­di­le ve­li­ke voj­ne po­ho­de. Do­du­še, ak­ce­nat je da­nas vi­še sta­vljen na lo­kal­ne ne­su­gla­si­ce, ali je su­kob u Ukra­ji­ni, ko­ji ne­dvo­smi­sle­no spa­da u tu ka­te­go­ri­ju, zbog či­nje­ni­ce da se de­ša­va iz­me­đu dve naj­ve­će dr­ža­ve na kon­ti­nen­tu, mno­ge na­te­rao da dru­ga­či­je raz­mi­šlja­ju i pri­klo­ne se rat­noj op­ci­ji.

Sve is­po­ru­ke na­o­ru­ža­nja Ukra­ji­ni od po­čet­ka su­ko­ba 2022. ja­sno su sta­vi­le do zna­nja svi­ma na kon­ti­nen­tu da ov­de ni­je sa­mo reč o za­šti­ti jed­ne dr­ža­ve, već pre­vas­hod­no o bor­bi za nje­nu te­ri­to­ri­ju. To­ga su sve­sni i sa­mi Ukra­jin­ci i sto­ga se i ma­sov­no ise­lja­va­ju. Da li će im to bi­ti i do­volj­no da iz­beg­nu sud­bi­nu po­ra­že­nih, po­ka­za­će vre­me.

Sa dru­ge stra­ne, mo­gu­ća pro­iz­vod­nja „pa­tri­o­ta” u Ne­mač­koj i Ru­mu­ni­ji auto­mat­ski sta­vlja ove dve ze­mlje na ru­ski ni­šan. U Mo­skvi su ja­sno is­ta­kli da bi­lo ka­kva pro­iz­vod­nja na­o­ru­ža­nja ko­je bi bi­lo do­sta­vlja­no na ukra­jin­ski front i upe­re­no pro­tiv ru­skih bo­ra­ca sa so­bom po­vla­či i od­re­đe­nu od­go­vor­nost. A to, ta­ko­đe, po­vla­či i od­lu­ku nad­le­žnih u Mo­skvi da na bo­ji­šte gle­da­ju kao na da­le­ko ši­ri pro­stor od sa­me Ukra­ji­ne.

Ka­ko god bi­lo, od­lu­ka Tram­pa da do­zvo­li li­cen­cnu pro­iz­vod­nju „pa­tri­o­ta” na te­ri­to­ri­ji Evro­pe ru­sko-ukra­jin­skom su­ko­bu da­je no­vu di­men­zi­ju. Da li će to oso­ko­li­ti Ukra­jin­ce na fron­tu ili, na­pro­tiv, na­ve­sti Ru­si­ju da u bor­bu uba­ci i na­o­ru­ža­nje i ljud­stvo ko­je je do sa­da dr­ža­la u re­zer­vi, osta­je tek da se vi­di.

Pre­ma pr­vim re­ak­ci­ja­ma iz Mo­skve, u Kre­mlju ni­su pre­te­ra­no iz­ne­na­đe­ni od­lu­kom ame­rič­kog pred­sed­ni­ka. Sve­sni su da je Ukra­ji­na i do sa­da ima­la ne­dvo­smi­sle­nu po­dr­šku Evro­pe, pa i SAD. Do­du­še, u rat su i kre­nu­li sa ta­kvim sa­zna­njem. Po­ku­ša­ji dvo­ji­ce pred­sed­ni­ka Vla­di­mi­ra Pu­ti­na i Do­nal­da Tram­pa da za­me­ša­telj­stvo na Sta­rom kon­ti­nen­tu ka­ko-ta­ko ka­na­li­šu do sad ni­su da­li kon­kre­tan re­zul­tat. Ne­će ga da­ti ni even­tu­al­na ne­mač­ko-ru­mun­ska pro­iz­vod­nja „pa­tri­o­ta”. Uosta­lom, si­tu­a­ci­ja na te­re­nu naj­bo­lje uka­zu­je u ko­jem prav­cu se kre­će rat u Ukra­ji­ni.