Америчка „лиценца” за жешћи украјински рат

Пред­сед­ник Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва До­налд Трамп одо­брио је Укра­ји­ни и Евро­пља­ни­ма да по аме­рич­кој ли­цен­ци про­из­во­де од­брам­бе­не ра­кет­не си­сте­ме „па­три­от”. Ова­ква од­лу­ка про­и­за­шла је из чи­ње­ни­це да ни са­ме САД ни­су у мо­гућ­но­сти да на го­ди­шњем ни­воу про­из­ве­ду до­вољ­но ових про­јек­ти­ла, по­го­то­во услед за­у­зе­то­сти у ра­ту про­тив Ира­на.

На­ја­ве да би „па­три­о­ти” мо­гли да се про­из­во­де у Укра­ји­ни, где тре­нут­но за њи­ма вла­да ве­ли­ка по­тра­жња због су­ко­ба са Ру­си­јом, про­ме­ње­не су и са­да се као ме­сто њи­хо­вог ком­пле­ти­ра­ња по­ми­њу фа­бри­ке у Не­мач­кој и Ру­му­ни­ји. Раз­лог за про­ме­ну је чи­ње­ни­ца да су про­из­вод­ни по­го­ни у са­мој Укра­ји­ни че­сто на уда­ру ра­зор­них ру­ских про­јек­ти­ла и, углав­ном, не­у­по­тре­бљи­ви. У том сми­слу на­во­ди се при­мер не­мач­ког „Рајн­ме­та­ла”, ко­ји је на­ме­ра­вао у Укра­ји­ни да отво­ри чак осам сво­јих фа­бри­ка. Из­гра­ђе­на је и отво­ре­на са­мо јед­на, али је и она вр­ло бр­зо до те­ме­ља уни­ште­на у ру­ским ва­зду­шним на­па­ди­ма.

Под­се­ти­мо, ра­кет­ни си­сте­ми „па­три­от” су ме­ђу нај­на­пред­ни­јим си­сте­ми­ма за про­тив­ва­зду­хо­плов­ну од­бра­ну. На­ме­ње­ни су за­шти­ти ави­о­на, од кр­ста­ре­ћих и ба­ли­стич­ких ра­ке­та, па и нај­са­вре­ме­ни­јих бес­пи­лот­них ле­те­ли­ца. Њи­хо­ва глав­на ма­на је пре­ви­со­ка це­на по­што јед­на ком­плет­на ба­те­ри­ја ко­шта при­бли­жно 1,1 ми­ли­јар­ду аме­рич­ких до­ла­ра. Та­ко­ђе, као не­по­вољ­на ка­рак­те­ри­сти­ка по­ми­ње се и њи­хо­ва огра­ни­че­на про­из­вод­ња, ко­ја тре­нут­но из­но­си око 700 је­ди­ни­ца го­ди­шње. Упра­во то је и на­ве­ло Трам­па да до­зво­ли мон­та­жу из­ван те­ри­то­ри­је САД.

Струч­ња­ци, ме­ђу­тим, сма­тра­ју да про­из­вод­ња „па­три­о­та” у Евро­пи не­ће кључ­но ути­ца­ти на раз­вој си­ту­а­ци­је у Укра­ји­ни. Мо­гу­ће је да рат бу­де до­не­кле про­ду­жен, па и у из­ве­сној ме­ри ком­пли­ко­ва­ни­ји, ра­зор­ни­ји, али ње­гов ис­ход је већ са­да ја­сан. По­го­то­во што про­из­вод­ња ових си­сте­ма зах­те­ва ду­жу вре­мен­ску при­пре­му, као и ве­ли­ка фи­нан­сиј­ска из­да­ва­ња. Та­ко­ђе, тре­ба на­гла­си­ти да ру­ска ар­ми­ја већ са­да по­се­ду­је ра­кет­но на­о­ру­жа­ње на­пред­ни­је од „па­три­о­та” и да је оно већ уве­ли­ко у функ­ци­ји.

Иде­ја је да се Евро­па у из­ве­сној ме­ри осло­бо­ди за­ви­сно­сти од аме­рич­ког на­о­ру­жа­ња, али то је сва­ка­ко не­ће до­ве­сти у исту ра­ван са свет­ским ве­ле­си­ла­ма.

Не­ма сум­ње да је рат у Укра­ји­ни по­слу­жио као до­бар по­ли­гон за про­це­ну соп­стве­них бор­бе­них мо­гућ­но­сти и у САД и у Евро­пи. За­кључ­ци баш и ни­су охра­бру­ју­ћи. По­себ­но на Ста­ром кон­ти­нен­ту, где се рат­на про­из­вод­ња ду­го гу­ра­ла у дру­ги план, у уве­ре­њу да би се Аме­ри­ка, као ли­дер НА­ТО-а, не­сум­њи­во од­мах у пу­ној ме­ри ан­га­жо­ва­ла у од­бра­ни сво­јих са­ве­зни­ка.

Окол­но­сти на гло­бал­ном ни­воу ка­зу­ју да пот­пу­но од­ри­ца­ње од ра­то­ва ни­ка­да ни­је би­ло оп­ци­ја ве­ли­ких си­ла, па ни оних ко­је су у про­шло­сти во­ди­ле ве­ли­ке вој­не по­хо­де. До­ду­ше, ак­це­нат је да­нас ви­ше ста­вљен на ло­кал­не не­су­гла­си­це, али је су­коб у Укра­ји­ни, ко­ји не­дво­сми­сле­но спа­да у ту ка­те­го­ри­ју, због чи­ње­ни­це да се де­ша­ва из­ме­ђу две нај­ве­ће др­жа­ве на кон­ти­нен­ту, мно­ге на­те­рао да дру­га­чи­је раз­ми­шља­ју и при­кло­не се рат­ној оп­ци­ји.

Све ис­по­ру­ке на­о­ру­жа­ња Укра­ји­ни од по­чет­ка су­ко­ба 2022. ја­сно су ста­ви­ле до зна­ња сви­ма на кон­ти­нен­ту да ов­де ни­је са­мо реч о за­шти­ти јед­не др­жа­ве, већ пре­вас­ход­но о бор­би за ње­ну те­ри­то­ри­ју. То­га су све­сни и са­ми Укра­јин­ци и сто­га се и ма­сов­но исе­ља­ва­ју. Да ли ће им то би­ти и до­вољ­но да из­бег­ну суд­би­ну по­ра­же­них, по­ка­за­ће вре­ме.

Са дру­ге стра­не, мо­гу­ћа про­из­вод­ња „па­три­о­та” у Не­мач­кој и Ру­му­ни­ји ауто­мат­ски ста­вља ове две зе­мље на ру­ски ни­шан. У Мо­скви су ја­сно ис­та­кли да би­ло ка­ква про­из­вод­ња на­о­ру­жа­ња ко­је би би­ло до­ста­вља­но на укра­јин­ски фронт и упе­ре­но про­тив ру­ских бо­ра­ца са со­бом по­вла­чи и од­ре­ђе­ну од­го­вор­ност. А то, та­ко­ђе, по­вла­чи и од­лу­ку над­ле­жних у Мо­скви да на бо­ји­ште гле­да­ју као на да­ле­ко ши­ри про­стор од са­ме Укра­ји­не.

Ка­ко год би­ло, од­лу­ка Трам­па да до­зво­ли ли­цен­цну про­из­вод­њу „па­три­о­та” на те­ри­то­ри­ји Евро­пе ру­ско-укра­јин­ском су­ко­бу да­је но­ву ди­мен­зи­ју. Да ли ће то осо­ко­ли­ти Укра­јин­це на фрон­ту или, на­про­тив, на­ве­сти Ру­си­ју да у бор­бу уба­ци и на­о­ру­жа­ње и људ­ство ко­је је до са­да др­жа­ла у ре­зер­ви, оста­је тек да се ви­ди.

Пре­ма пр­вим ре­ак­ци­ја­ма из Мо­скве, у Кре­мљу ни­су пре­те­ра­но из­не­на­ђе­ни од­лу­ком аме­рич­ког пред­сед­ни­ка. Све­сни су да је Укра­ји­на и до са­да има­ла не­дво­сми­сле­ну по­др­шку Евро­пе, па и САД. До­ду­ше, у рат су и кре­ну­ли са та­квим са­зна­њем. По­ку­ша­ји дво­ји­це пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на и До­нал­да Трам­па да за­ме­ша­тељ­ство на Ста­ром кон­ти­нен­ту ка­ко-та­ко ка­на­ли­шу до сад ни­су да­ли кон­кре­тан ре­зул­тат. Не­ће га да­ти ни евен­ту­ал­на не­мач­ко-ру­мун­ска про­из­вод­ња „па­три­о­та”. Уоста­лом, си­ту­а­ци­ја на те­ре­ну нај­бо­ље ука­зу­је у ко­јем прав­цу се кре­ће рат у Укра­ји­ни.