Прописи су прописи

Наслов овог текста је позната реченица из антологијског филма „Ко то тамо пева”, када је власник аутобуса одбио да прими путника ван станице и приморао га да трчи до прописаног места.

Шта у ствари значи тврдња „прописи су прописи”? У логичком смислу она је бесмислена. У психолошком она значи да се морамо придржавати прописа, и то искључиво када је у интересу стране која има моћ. У филму је то газда аутобуса. У ствари тврдња „прописи су прописи” представља бекство од одговорности. Проблем који захтева разумно решавање у обостраном интересу механички се решава на штету путника. Нешто слично догађа се и данас. Законодавци мисле да ће пооштравањем казнене политике решити нагомилане друштвене проблеме пребацујући одговорност на прописе. Упечатљив пример је Закон о спречавању насиља у спорту, који је до сада веома ретко примењиван.

Ипак, у првом плану законодавне активности код нас је казнена политика. На пример, у Кривичном законику сукцесивно се повећавају доње границе затворских казни. Закон о насиљу у спорту такође предвиђа строге казне за изгреднике. У новом закону о информисању предвиђене су велике новчане казне у случају грешака медија. Предстоје нове и строже мере у новом закону о безбедности у саобраћају. Нисмо против пооштравања казнене политике, али указујемо на проблем одговорности у смислу спровођења прописа.

Дакле, људи из власти су у заблуди ако мисле да ће пуко доношење закона на неки волшебан начин имати битног одјека у стварности. Они заборављају да су прописи једна врста конвенције, договор који представља нужан, али не и довољан услов за уређење друштвеног живота.

Основни механизми контроле понашања у правним системима су казне и то је тако од давнина. Други важан и ефикаснији механизам контроле је награда (пре свега плате, похвале, признања итд.). То је модел „штапа и шаргарепе”. На пример, ако дете уради нешто лоше, родитељ га изгрди, а кад уради нешто добро, онда му да бомбону. Ако радник касни на послу, плата му се смањи, а ако постигне веће резултате, плата му се повећа. У контроли понашања важно је то да временски интервал између пожељног поступања и награде буде што краћи. Исто је и са интервалом између непожељног понашања и казне. Управо то данас недостаје. На пример, ако дете уради нешто лоше, а родитељ га казни два месеца касније, дете неће схватити у чему је ствар. Такав је случај с нашим тромим правосуђем. Застарелост предмета мери се хиљадама. Педофили се пуштају на слободу. Првостепене пресуде се враћају на поновну обраду и суђења се понављају. Тешки злочинци чекају на издржавање казне јер у затворима нема места.

Важна чињеница у контроли понашања је и режим или распоред поткрепљења. Поткрепљење је оно што доводи до јачања, односно слабљења радњи, то су дакле награде и казне. У случају друштвених процеса овај режим мора бити веома стабилан, без изузетака. У васпитању деце то се назива доследношћу. У Уставу то је једнакост пред законом. Истраживања казнене политике показују у том погледу велику хетерогеност, што значи да у случају веома сличних кривичних дела постоје блаже и строже судије и судови.

Због кршења закона у вези с одлагањем такозване параде поноса, ухапшени су и већ осуђени неки десничари, и то веома брзо. То показује да када постоје политички интереси онда и мамурно правосуђе може на тренутак да се пробуди.

Шта дакле треба да раде законодавци и сви други надлежни за уређење друштва? Требало би да имају на уму да „прописи нису прописи” већ да представљају нужан, али не и довољан услов за складно функционисање друштвеног живота. Законодавци нису писци лектире, а судије нису машине које треба механички да сабирају некакве „олакшавајуће околности”. По сваку цену судски процеси треба да се скрате док интервал између пресуде и упућивања на извршење казне треба да буде изузетно кратак. И потребни су нови затвори да се злочинци не би шетали на слободи. Ако то изостане онда ће доћи до ескалације безочних крађа и разбојништава, трговине посланичким мандатима, гурања бакље у уста полицајцима, убистава, силовања, саобраћајних несрећа и припремања црвених каменица по улицама и шахтовима.

психолог