Propisi su propisi

Naslov ovog teksta je poznata rečenica iz antologijskog filma „Ko to tamo peva”, kada je vlasnik autobusa odbio da primi putnika van stanice i primorao ga da trči do propisanog mesta.

Šta u stvari znači tvrdnja „propisi su propisi”? U logičkom smislu ona je besmislena. U psihološkom ona znači da se moramo pridržavati propisa, i to isključivo kada je u interesu strane koja ima moć. U filmu je to gazda autobusa. U stvari tvrdnja „propisi su propisi” predstavlja bekstvo od odgovornosti. Problem koji zahteva razumno rešavanje u obostranom interesu mehanički se rešava na štetu putnika. Nešto slično događa se i danas. Zakonodavci misle da će pooštravanjem kaznene politike rešiti nagomilane društvene probleme prebacujući odgovornost na propise. Upečatljiv primer je Zakon o sprečavanju nasilja u sportu, koji je do sada veoma retko primenjivan.

Ipak, u prvom planu zakonodavne aktivnosti kod nas je kaznena politika. Na primer, u Krivičnom zakoniku sukcesivno se povećavaju donje granice zatvorskih kazni. Zakon o nasilju u sportu takođe predviđa stroge kazne za izgrednike. U novom zakonu o informisanju predviđene su velike novčane kazne u slučaju grešaka medija. Predstoje nove i strože mere u novom zakonu o bezbednosti u saobraćaju. Nismo protiv pooštravanja kaznene politike, ali ukazujemo na problem odgovornosti u smislu sprovođenja propisa.

Dakle, ljudi iz vlasti su u zabludi ako misle da će puko donošenje zakona na neki volšeban način imati bitnog odjeka u stvarnosti. Oni zaboravljaju da su propisi jedna vrsta konvencije, dogovor koji predstavlja nužan, ali ne i dovoljan uslov za uređenje društvenog života.

Osnovni mehanizmi kontrole ponašanja u pravnim sistemima su kazne i to je tako od davnina. Drugi važan i efikasniji mehanizam kontrole je nagrada (pre svega plate, pohvale, priznanja itd.). To je model „štapa i šargarepe”. Na primer, ako dete uradi nešto loše, roditelj ga izgrdi, a kad uradi nešto dobro, onda mu da bombonu. Ako radnik kasni na poslu, plata mu se smanji, a ako postigne veće rezultate, plata mu se poveća. U kontroli ponašanja važno je to da vremenski interval između poželjnog postupanja i nagrade bude što kraći. Isto je i sa intervalom između nepoželjnog ponašanja i kazne. Upravo to danas nedostaje. Na primer, ako dete uradi nešto loše, a roditelj ga kazni dva meseca kasnije, dete neće shvatiti u čemu je stvar. Takav je slučaj s našim tromim pravosuđem. Zastarelost predmeta meri se hiljadama. Pedofili se puštaju na slobodu. Prvostepene presude se vraćaju na ponovnu obradu i suđenja se ponavljaju. Teški zločinci čekaju na izdržavanje kazne jer u zatvorima nema mesta.

Važna činjenica u kontroli ponašanja je i režim ili raspored potkrepljenja. Potkrepljenje je ono što dovodi do jačanja, odnosno slabljenja radnji, to su dakle nagrade i kazne. U slučaju društvenih procesa ovaj režim mora biti veoma stabilan, bez izuzetaka. U vaspitanju dece to se naziva doslednošću. U Ustavu to je jednakost pred zakonom. Istraživanja kaznene politike pokazuju u tom pogledu veliku heterogenost, što znači da u slučaju veoma sličnih krivičnih dela postoje blaže i strože sudije i sudovi.

Zbog kršenja zakona u vezi s odlaganjem takozvane parade ponosa, uhapšeni su i već osuđeni neki desničari, i to veoma brzo. To pokazuje da kada postoje politički interesi onda i mamurno pravosuđe može na trenutak da se probudi.

Šta dakle treba da rade zakonodavci i svi drugi nadležni za uređenje društva? Trebalo bi da imaju na umu da „propisi nisu propisi” već da predstavljaju nužan, ali ne i dovoljan uslov za skladno funkcionisanje društvenog života. Zakonodavci nisu pisci lektire, a sudije nisu mašine koje treba mehanički da sabiraju nekakve „olakšavajuće okolnosti”. Po svaku cenu sudski procesi treba da se skrate dok interval između presude i upućivanja na izvršenje kazne treba da bude izuzetno kratak. I potrebni su novi zatvori da se zločinci ne bi šetali na slobodi. Ako to izostane onda će doći do eskalacije bezočnih krađa i razbojništava, trgovine poslaničkim mandatima, guranja baklje u usta policajcima, ubistava, silovanja, saobraćajnih nesreća i pripremanja crvenih kamenica po ulicama i šahtovima.

psiholog