Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одлазак Чеовог шпијуна

Одлазак Чеовог шпијуна
Филип Ејџи (Фото АФП)

Судећи према закаснелој вести кубанског партијског дневника "Гранма", коју су пренеле светске агенције, у Хавани је минулог понедељка преминуо Филип Бернет Френклин Ејџи у 72. години, односно Еђеји, како је гласило презиме његових мађарских предака. Бивши врхунски обавештајац ЦИА био је познат као аутор најпоузданије студије, доступне широкој јавности, о (не)делима – дословце о "прљавим акцијама" – те обавештајне агенције. У књизи "Inside the Company" – правилни превод наслова, по мишљењу аутора, био би "компанија (посматрана) изнутра" – објављеној 1975. године, потом преведеној у вишемилионском тиражу на 27 језика, Ејџи се немилосрдно обрачунао са својим бившим послодавцима из Ленглија, откривајући, узгред, идентитет око 250 бивших, али и активних агената ЦИА.

* * *

Поткрај октобра прошле године добио сам телефонски позив из Беча: "Поздравио те Фил", пренесе ми бечки колега, новинар М. О., поздраве из Брисела, из кога се управо био вратио. Поздрави су били од Филипа Ејџија, некадашњег агента ЦИА, каснијег фељтонисте и туристичког менаџера.

У свету тајновитости, подозрења и свеприсутне параноје, Ејџи је био познатији као амерички шпијун који је волео Кубу. И Ернеста Че Гевару. Доследан имиџу, обрео се међу почасним гостима у бриселском Кампусу Етербеку, на комеморацији поводом четрдесетогодишњице смрти великог револуционара, у организацији тамошњег покрета солидарности са Кубом (Intiatief Cuba Socialista).

Како је Ејџи уобичавао да истиче и појашњава, егзекуција Че Геваре била је повод његовој одлуци да 1968. године поднесе неопозиву оставку на високе функције које је упражњавао као водећи официр, повремено и локални резидент ЦИА у Еквадору, Уругвају и у Мексику. Узроци, наравно, били су свеобухватнији: "Још од почетка шездесетих година сукобљавао сам се са својом хришћанском (римокатоличком) савешћу", истицао је Ејџи у дружењима са европским новинарима. "Оно што смо (ЦИА) чинили, што смо подстицали – извршавали такозвани латиноамерички пријатељи САД, диктатори и њихови џелати – лако је објаснити. Посејали смо клицу зла, омогућили ширење сваком хуманом начелу страног терора у Аргентини, Чилеу, Парагвају, Салвадору, Уругвају и Гватемали. Толерисали смо постојање ескадрона смрти и њихово дивљање – зарад остварења хладноратовских циљева последње светске империје."

По напуштању активне службе, Ејџи је постао "дежурни" критичар ЦИА. Оглашавајући се са сигурних адреса, из Лондона до 1976. године, потом из Немачке, повремено и из земаља Латинске Америке, увек је био на опрезу – пред прогонитељима, односно егзекуторима ЦИА.

Званично, ЦИА није тражила главу "издајника Фил-Еја", али му никада није опростила "грехе". О којим је гресима, уистину, била реч, није саопштено у јавности. Претпоставља се, међутим, да они нису дефинисани "само" објављивањем прегршти поверљивих података у поменутој књизи, базираних на аутентичним документима из архива ЦИА, или стечених у дугогодишњој, доживљеној пракси службе. О томе сведочи и изјава самог Ејџија: "Бившим колегама (ЦИА) никада није пошло за руком да инфилтрирају кубанске обавештајне структуре, али је, обрнуто, то било остварено."

Да ли је Ејџи, при том, мислио на себе, практично признао да је био "Тројанац Кубе" у ЦИА, није установљено. Оправданост оваквих размишљања, међутим, потврђује "Политикин" извор у петом одељењу немачке обавештајне службе БНД:

"Ленгли (седиште ЦИА) једноставно није могао да пређе преко Ејџијевог посртања и отпише га као несташлук."

У добро обавештеним круговима колпортирају се приче по којима је управо БНД, незванично, наравно, штитио Ејџија од ЦИА. У прилог реченом иде чињеница да је годинама налазио уточиште у Немачкој. Штавише, Ејџи је стекао и немачко држављанство 1990. године, када је већ био стално настањен у Карибима. Званично, држављанство је стекао на основу брака са Немицом Гизелом Роберг, а незванично – захваљујући интервенцији БНД-а.

Немачкој обавештајној служби приписује се и заслуга да је Ејџи до пред крај живота уживао заштиту "невидљиве руке" на путовањима по Европи. Тако је било и 27. октобра прошле године, у Бриселу. Како се испоставило, била је то последња посета Старом континенту човека који је надмудрио ЦИА.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.